Posle Vučića, Orban uči Janšu

Glavna tema biće posledice sa kojima će se suočavati svet zbog pandemije virusa korona. Malo zbog korone, a pre svega zbog nove slovenačke vlasti, ovog puta Forum će biti orijentisan ka Višegradskoj grupi država, a od balkanskih zemalja pre svega ka Srbiji.

Korona je Forum naterala da radi samo jedan dan i to još pola uživo, a pola onlajn. Dok se još pre nekoliko godina moglo uz obalu Bledskog jezera videti američkog državnog sekretara, visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku, glavnog pregovarača EU o Bregzitu, pa ministre spoljnih poslova Kine, Indije, Turske i druge visoke predstavnike najuticajnijih svetskih sila, ove godine će tamo biti zastupani predsednici ili ministri Češke, Hrvatske, Italije, Mađarske, Poljske, Slovačke i Srbije.

Neće biti nikog od stvarno uticajnih aktera evropske i svetske politike, ali će glavnu reč imati domaćin Janez Janša, njegov politički i finansijski oslonac Viktor Orban i srpski predsednik Aleksandar Vučić. To je u poslednje vreme sve jači trio koji uglavnom deli slične ideje i uverenja.

U Danasu smo već pisali o Janšinim poslovima koje sklapa sa Orbanom u Sloveniji, u Republici Srpskoj, a u Ljubljani se priča i o raznim dilovima sa vrhom srpske države. Prošlog meseca su sva trojica govorila na veb konferenciji „Necenzurisana Evropa“ u organizaciji Fondacije za građansku Mađarsku. U svojim govorima su trojica lidera razmenila komplimente.

„Mnogo sam naučio od Viktora. Ne stidim se to da kažem,“ rekao je Vučić.

Orban je, međutim, rekao da ima veliko poštovanje prema oba lidera. Kad se obratio Janši nije oskudevao komplimentima: „Janeza u Mađarskoj doživljavamo kao najhrabrijeg antikomunističkog borca u evropskoj politici. Veliki povratnik koji se uvek bori, nikada ne odustaje i uvek se vrati.“

Osovina Budimpešta-Ljubljana-Beograd

U ostvarivanju svojih programa za sada su Vučić i Orban mnogo uspešniji od Janše. Oni su već stvorili „jednopartijski sistem unutar vešestranačkog parlamentarizma“.

Vučić ga je konačno ostvario na poslednjim izborima zbog odluke većeg dela opozicije da ne izađe na izbore. Tako samo on odlučuje ko će biti u vladi. Godinama je sistematski uništavao medijsku slobodu i na kraju dostigao da većina Srbije i ne zna šta se sve u njoj dešava.

Tačno je da su izbori bili farsa, ali je tačno i da ako na glasačkim listićima vlastitom odlukom nema ozbiljnih opozicionih kandidata niko u svetu ne može da ospori te izbore.

Orban je ostvario apsolutnu vlast na izborima sa svojom strankom Fides, jer se prethodna socijaldemokratska opcija kompromitovala aferama i nesposobnim vođenjem države, pa su Mađari sa zadovoljstvom prihvatili „efikasnog“ Orbana koji ume da udari pesnicom o sto i ostvari sve što naumi.

Pošto je sve uzeo u svoje ruke, borba protiv njega praktično ne postoji. Krajem 2018. parlament usvojio je reformu pravosuđa. Kao što je tada izveštavao portal Insajder.com, vlada je stvorila paralelni pravosudni sistem koji je ojačao kontrolu izvršne vlasti nad sudovima.

Naime, postojeći pravosudni sistem deluje i dalje, ali sa bitno manjim ovlašćenjima (ili čak bez njih) na područjima javne uprave, korupcije, izbornog sistema i na primer prava na proteste. O tome sada odlučuju tzv „administrativni sudovi“ koji su u rukama političkih vlasti, odnosno Fidesa.

Svome umeću sada Orban pokušava da nauči Janšu, kako mu je to ranije – prema vlastitim Vučićevim rečima – uspelo kod srpskog predsednika.

Janša pokušava da mađarsku praksu ostvari u Sloveniji najpre preko novog zakona o medijima, koji bi praktički uništio javnu radio-televiziju i nacionalnu pres agenciju STA i omogućio vladi da iz budžeta finansira svoje privatne medije.

Tu je Janša naišao na veliki otpor. Podigli su se u opozicionim, kao i u delu vladajućih partija, a novinari su dobili veliku podršku i u desetinama hiljada ljudi koji svakog petka protestuju po svim većim gradovima, najmasovnije u Ljubljani.

Sa velikim oprezom sve to prati i pravosudni sistem, koji neće mirno dozvoliti da ga se precrta. Ali je Janša lukavo započeo taj put preko svog ministra unutrašnjih poslova Hojsa. Taj bi trebao već da ode, jer je podneo neopozivu ostavku, pa su Janša i on tu neopozivost zaboravili, i tako svakodnevno čisti redove profesionalaca u policiji i zamenjuje ih stranačkim kadrovima Janšine SDS.

Ovih dana ministar je ponovo prešao granicu koja razdvaja policiju od politike. Privremenom generalnom direktoru policije Andreju Juriču naložio je da pregleda pet pretkrivičnih postupaka koje je sprovela Nacionalna istražna kancelarija (NPU) poslednjih godina.

Radi se o tome da je u tim slučajevima bila često i vladajuća stranka koja se odavno bavi sumnjivim rabotama – od prodaje oružja, pa sve do poslova oko medicinskih aparata za lečenje virusa korona.

Zakon o organizaciji i radu policije ne priznaje koncept revizija koji Hojs spominje u obaveznim uputstvima Juriču. Takođe nije poznato po kojim kriterijima će Hojs i Jurič odrediti „infekciju“ pojedinih policajaca. Najvažnije je da svih pet slučajeva koje Hojs želi preispitati još vodi nadležni javni tužilac. Prema zakonu, ministar se u takvim slučajevima ne može mešati.

Na osnovu svih spomenutih pokušaja prekrajanja slovenačkog društva, predsednica slovenačkih Socijaldemokrata Tanja Fajon najavila je da će opozicione stranke uskoro zajednički podneti ustavnu tužbu protiv predsednika vlade Janeza Janše. To najavljuje buduću čvršću saradnju u opozicionim redovima što će Janšinoj vladi svakako otežavati posao.

I u Sloveniji „Prvo Amerika“

Ako se vratimo spoljnjoj politici ove vlade, ne možemo da izostavimo veliki zaokret prema SAD. Janša je uvek imao dobre kontakte sa američkim republikancima, pa tako i danas. Slovenačke diplomate, sa kojima smo razgovarali, kažu da su se u poslednjim godinama uzalud trudili da Sloveniju opet poseti neko od glavnih američkih političara.

Uprkos činjenici da je prva dama Melanija Tramp Slovenka (iako je to dugo krila, pa čak i poricala i izjašnjavala se kao Austrijanka) do sada su odnosi između dve zemlje bili prilično hladni. U slovenačkom javnom mnjenju SAD su već dugo među najmanje omiljenim zemljama.

Sa druge strane, američkoj diplomatiji najviše su smetali tradicionalno dobri odnosi Slovenije sa Rusijom. Sa Kinom, koja je trenutno najveći američki „neprijatelj“, Slovenci nemaju baš neke značajne političke veze, a privredne su bile svakog dana uspešnije. Na primer, novi vlasnik Gorenja je kineski Hisense.

Posle promene vladajuće garniture u Sloveniji, američki državni sekretar Pompeo je požurio u Sloveniju i na istočnoevropskoj turneji sa antikineskim predznakom došao na Bled, gde su mu Janša i ministar spoljnih poslova Logar potpisali zajedničku izjavu o bezbednosti mreže 5G.

Za Amerikance, 5G je deo geostrateške konkurencije sa Kinom, a konkretno se radi o izbacivanju Huaveja koji tehnološki nadmašuje američku konkurenciju. Što se tiče energije, Amerika nameće svoj gas Evropi umesto ruskog, a zajednički interes SAD i Slovenije postoji i na polju nuklearne energije.

Slovenci bi želeli da izgrade drugu nuklearnu elektranu u Krškom, gde je i prvi blok izgradio američki Vestinghaus. Koliko se čuje u krugovima privrednika, Pompeo je došao sa tim predlogom, a mnogi upozoravaju da je američka ponuda skuplja i da zaostaje u tehnološkom smislu za kineskim i ruskim provajderima nuklearne energije.

Konačni ishod ove posete još nije jasan, jer se pregovori odnosno dogovori obe strane drže u priličnoj tajnosti. Jedino što je jasno je da je Slovenija, za razliku od Češke i još mnogih evropskih zemalja, potpisala izjavu o mreži 5G, što je u suprotnosti sa neutralnim stavom EU.

Čitava poseta američkog državnog sekretara ispala je veoma ponižavajuća za slovenačku političku elitu, jer je ona stalno klimala glavom i bila oduševljena samom činjenicom da može da stoji ili sedi zajedno sa Pompeom, što se kod ranijih američkih poseta sa predsednicima Kučanom i Turkom, nikad nije desilo.

Većina medija se nada da se ta spoljna politika – povezivanje sa problematičnim Višegradskim članicama EU i Trampovom administracijom, koja je u suprotnosti sa spoljnom politikom Evropske unije – neće dugo nastavljati. Ali činjenica je da je mogu prekinuti samo novi izbori i promena vlasti.