Posledice pobune Vagnera: U Evropi se iz ničega rađa sila koja može poremetiti kontinent

Dok ovaj bivši upravnik državne farme svakako uživa u slavi koju je stekao navodno spasavanjem Rusije od građanskog rata, činjenica da se ozbiljnije uključio u sukob između šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i Putina trebalo bi da zabrine Severnoatlantski savez (NATO) jer bi se situacija na njenim istočnim granicama u bezbednosnom pogledu mogla značajno i zadugo promeniti.

Lukašenko tvrdi da je ubedio Putina da ne uništi Prigožina, koji je krajem prošle nedelje sa svojim trupama zauzeo Rostov na Donu i krenuo ka Moskvi.

Navodno, Lukašenko je kontaktirao Prigožina u trenutku kada je ovaj bio usred svojevrsnog psihičkog sloma i ponudio mu da odustane od puča i dođe u Belorusiju gde će biti bezbedan.

Prigožin je prihvatio Lukašenkovu ponudu i zajedno sa nekolicinom svojih boraca „nastanio“ se u Belorusiji.

To je zauzvrat omogućilo Putinu da kaže da su ruske snage bezbednosti branile majku Rusiju i zaustavile građanski rat pre nego što je on zaista počeo.

I dok je Kremlj preživeo ovaj napad, ostaje da se vidi kako će Lukašenkovi manevri uticati na bezbednosnu situaciju u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji – članicama NATO koje se graniče sa Belorusijom.

Za sada nije poznato koliko je Vagnerovaca pobeglo u Belorusiju zajedno sa Prigožinom.

On je rekao da je njegovu pobunu protiv ruskog vojnog establišmenta na čelu sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom podržalo 25.000 plaćenika.

Putin je Vagnerovcima koji su učestvovali u pobuni ponudio tri opcije – odlazak u Belorusiju, pridruživanje ruskoj vojsci i službama bezbednosti i povratak kući. Istovremeno, Lukašenko je rekao plaćenicima da se mogu naseliti u zoni napuštene vojne baze.

„Ograda je tu, imate sve, postavite svoje šatore“, rekao je predsednik Belorusije.

Prisustvo Vagnera u Belorusiji, koje je Putin iskoristio kao platformu za invaziju na Ukrajinu, zabrinulo je mnoge jer bi Prigožinovi plaćenici mogli da pokrenu novu ofanzivu na Kijev.

Takav razvoj događaja je, međutim, malo verovatan jer se Lukašenko za sada nije direktno mešao u rat u Ukrajini, uglavnom zato što su Belorusi u velikoj meri protiv ruske invazije.

Kada bi Vagner i beloruska vojska udružili snage, Belorusija bi odjednom postala vojno moćnija nacija, a to je upravo scenario od kojeg se NATO najviše plaši.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da bi Vagnerove „serijske ubice“ potencijalno mogle da destabilizuju zemlje koje se graniče sa Belorusijom ako im se dozvoli da se tamo pregrupuju i ponovo počnu da deluju.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Alijansa spremna da se brani od pretnje koja može doći i iz Moskve i iz Minska.

On je dodao da će na predstojećem samitu NATO, koji će biti održan sledeće nedelje u Viljnusu u Litvaniji, biti reči o jačanju odbrambenih kapaciteta zemalja članica koje se nalaze neposredno uz Belorusiju.

NATO strahuje da bi Belorusija, zahvaljujući nedavnom dolasku ruskog taktičkog nuklearnog oružja i Vagnerovcima, mogla da joj oteža život.

Putin je poslao nuklearno oružje u Belorusiju da „podseti“ NATO uoči samita u Vilnjusu da bez obzira na probleme koje Rusija ima, nisu smanjili njen arsenal nuklearnog oružja, najveći na svetu.

Međutim, sada kada su i Vagnerovci i rusko nuklearno oružje u Belorusiji, NATO više ne može da tretira Belorusiju kao marionetu na kraju ruske veze.

Minsk sada može sam da ugrozi Istočnu Evropu i Baltik.

Njuzvik izveštava, prenosi Jutarnji lits, da je Lukašenko rekao visokim beloruskim zvaničnicima da osmisle „algoritam“ koji bi omogućio Minsku da upravlja ruskim nuklearnim oružjem koje se nalazi u Belorusiji.

„Trebalo bi da se zasniva na tome da to moramo da umemo da iskoristimo u teškim vremenima, u slučaju da nas neko napadne“, rekao je predsednik Belorusije.

Ruski i beloruski zvaničnici rekli su da će Rusija zadržati kontrolu nad oružjem.

Ema Kler Foli iz Global Zero, međunarodne nevladine organizacije za eliminaciju nuklearnog oružja, rekla je da je moguće da je Lukašenko ovo rekao da bi stekao utisak osobe koja može da utiče na rusku i regionalnu politiku.

Beloruski predsednik je rekao da je većina ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja koje će se nalaziti u Belorusiji već stigla.

Moskva je ranije saopštila da će završiti izgradnju objekta u kojem će se skladištiti.

Oružje će biti isporučeno u 2631. bazu za skladištenje raketa i druge municije koju koristi Vazduhoplovstvo Belorusije u Prudoku u Vitebskoj oblasti.

Navodi se da bi Lukašenko mogao da iskoristi prisustvo oružja da se donekle odupre idejama Moskve o aneksiji Belorusije.

SAD su saopštile da prate situaciju u Belorusiji i da za sada neće menjati svoju politiku.

„Situacija u kojoj Belorusija lansira rusko nuklearno oružje mora se smatrati ekstremnim izuzetkom. Da bi se to dogodilo, mnogo toga bi moralo da pođe naopako i u Rusiji i drugde“, rekla je Ema Kler Foli iz nevladine organizacije Global Zero.

Sve to znači da bi zemlje koje su nedavno smanjile vojnu potrošnju, poput Velike Britanije, morale da razmisle o povećanju novca koji izdvajaju za odbranu.