Poslednje zvono uoči topovskih kanonada: Šta Kina može da ponudi Ukrajini i Rusiji?

Razgovor je najavljen još pre više od mesec dana, kad je kineski predsednik bio u Moskvi i kad se očekivalo da će telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom da usledi veoma brzo.

Do toga nije došlo, sve dok francuski predsednik Emanuel Makron pre nedelju dana nije posetio Peking i direktno zamolio kineskog predsednika da posreduje u sklapanju mira.

Makronove izjave izazvale su nezadovoljstvo sa druge strane Atlantika, u Beloj kući, pa je 20. aprila telefonskim razgovorom intervenisao i američki predsednik Džo Bajden.

12 TAČAKA (NE)FUNKCIONIŠE: Neposredan povod za ovaj razgovor bile su Makronove izjave nakon posete Kini. On je rekao da bi Evropa trebalo da bude treća sila u svetskom poretku, posle SAD i Kine.

Ocenio je, takođe, da bi mešanje u krizu u vezi sa Tajvanom bila „zamka za Evropu“ koja bi bila „uvučena u krize“ koje nisu njene, što bi je „sprečilo u izgradnji strateške autonomije“ i ostaviloje „američkim vazalom“.

Cilj razgovora u Kini bio je da se konsoliduju zajednički pristupi u vezi sa ratom u Ukrajini, rekao je Makron. Francuski predsednik, reklo bi se, priznao je i vladinost kineskog plana za sklapanje mira u Ukrajini, koji su druge zapadne države, EU i SAD, složno odbacili.

On je rekao da želi da ubedi kineskog predsednika da iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi promovisao mirovno rešenje u Ukrajini. „Agresija Rusije na Ukrajinu je udar na stabilnost“, konstatovao je Makron i dodao, „znam da mogu računati na vas da ćete urazumiti Rusiju i dovesti sve za pregovarački sto“.

Kina tako nastavlja svoju mirovnu misiju i pored toga što su mnogi bili krajnje skeptični prema inicijativi Pekinga za rešavanje situacije u Ukrajini, smatrajući njihov projekat od dvanaest tačaka praznim deklaracijama.

Pokazuje se da on zapravo funkcioniše. I to ne zato što je sam predlog dobar, već zato što Kina zna i ume da ponudi i Rusiji i Ukrajini neke stvari koje mogu da postanu osnova za dalje kretanje napred.

Kina je već odavno obezbedila da bude put kojim zapad stiže do Moskve.

Ona sada svakako ima mnogo širi manevarski prostor, ali to ne znači da će da će ispuniti želje zapada radi vlastite koristi. A to nije moguće, jer bi time antagonizovala Rusiju.

U ovoj fazi, taj razgovor bi trebalo prevashodno da pokaže koliko je ukrajinska strana uopšte spremna za pregovarački process i da li je ruska strana tome naklonjena, pošto se dosad pokazalo da se dve strane u tome razilazile.

Uslovi koje je dosad postavljao Kijev nisu mogli poslužiti kao pozicija za pregovore.

Između ostalog, reč je o potpunom i automatskom vraćanju u granice 2014, uklanjanju ruskog predsednika sa vlasti i tako dalje. Stoga je Kini najvažnije bilo da shvati da li je pozicija ukrajinske strane postala pogodnija za pregovore.

KINA MIROTVORAC: Tu se postavlja pitanje šta Kina može da ponudi Ukrajini. Jedno je jasno, u slučaju nagodbe spremna je da ponudi svoje investicione projekte, materijalnu pomoć za oporavak privrede, i poveže Ukrajinu sa nizom velikih projekata koji dolaze iz Kine u okviru Pojasa i puta.

Odnosno, sa stanovišta privrede, to mogu biti veoma uspešni projekti.

Treba imati na umu da su Kina i Ukrajina imale težak odnos. S jedne strane, Peking je dugo već najveći strani investitor u Ukrajini i, naravno, sa početkom ukrajinske krize izgubio je deo kapitala.

S druge strane, njih je obeležio skandal u vezi sa ukrajinskim proizvođačem avionskih motora Motor Sič. Formalno, sukob se dogodio između dve privatne kompanije – bila su to privatna akcionarska društva. Ali država, koju je predstavljala Služba bezbednosti Ukrajine, umešala se u proces, prekinula posao, nacionalizovala ono što je Kina već delimično kupila.

Za Peking je ovo bila izuzetno neprijatna epizoda. S tim u vezi, Kina je uspela da prevaziđe neke pritužbe i započela je komunikaciju i obnovila kontakte sa Ukrajinom.

Ako Peking uspe da pokrene pregovore, to će biti najveća politička i diplomatska pobeda u istoriji moderne Kine. Kina zasad ima samo jednu takvu čistu pobedu. Reč je o pregovorima između Irana i Saudijske Arabije, gde je odigrala presudnu ulogu.

Ali, kako mnogi primećuju, Peking se pridružio pregovaračkom procesu zapravo u poslednjoj fazi, kad su mnoge stvari bile spremne za sporazum. To sve ne umanjuje uspeh Pekinga.

Kina je, međutim, u svojim pokušajima da deluje kao mirotvorac imala i teških momenata. Pokušaji u arapsko-izraelskom sukobu, u sukobu na Rogu Afrike, nisu dali rezultate. Ali, to je bilo drugo vreme, kad su SAD i SSSR dominirale svetom i tu nije bilo mesta za trećeg.

Sada je Kina ta koja oblikuje svet, pa ako bude bilo kakvog napretka u slučaju Ukrajine, to će biti ozbiljna pobeda NR Kine koja bi definitivno učvrstila vodeći status i na polju svetske diplomatije. Kineski ulog u tom mislu je veliki i jasno je da neće dopustiti sebi da bude sapletena u ovom poduhvatu, ukoliko se odluči da zagazi dublje u njega.

Brine Kina, naravno, za sebe. Gotovo sve vreme od Pekinga se traži da odredi svoj stav o rusko-ukrajinskom sukobu, a od toga umnogome zavisi dalji status kineskih roba i usluga u Evropi i SAD. U Sjedinjenim Državama brojni kinski proizvodi su blokirani. Peking je optužen da je previše mek/neutralan u sukobu.

No, glavna stvar je da se, po mišljenju Kine, apsolutno sva pitanja mogu rešiti pregovorima i razgovorima. Ako u ovom slučaju uspe, onda će Peking dobiti dodatnu šansu da reši problem sa Tajvanom.

Time rešava i svoje probleme. Neće se, međutim, upuštati u odnos Rusije i Ukrajine kad je reč o teritorijalnim pitanjima jer Peking smatra da je reč o dve države i da treće zemlje ne bi trebalo da se mešaju u to.

ZAMOR OD RATA: Peking će poslati specijalnu delegaciju u Ukrajinu za rešavanje krize, koju će predvoditi bivši kineski ambasador u Rusiji, Li Hui. U Rusiji veoma visoko cene njegove diplomatske sposobnosti.

Odlično govori ruski, čita ruske klasike, poznavalac je mnogih ruskih klasičnih dela u originalu. To ukazuje da je veoma dobro upućen u psihologiju i Rusije i Ukrajine. Ruski mediji ga opisuju kao veoma iskusanog, vredanog i oprezanog diplomatu koji je prijateljski nastrojen prema Rusiji.

Za sve godine njegovog rada u Rusiji, nikad nije izgovorio ni jednu suvišnu reč. Istovremeno. Inače, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je razgovor Si Đinpinga i Vladimira Zelenskog bez optimizma. Na Smolenskom trgu naglasili su da „Kijev, koji kontroliše Vašington, teško može adekvatno da prihvati pozive na mir“. Na neki način i to ima neko svoje značenje.

Ruska strana pokušava da shvati šta Zelenski lično misli o kineskoj inicijativi.

Jasno je da se ne može očekivati uspeh ili veliki napredak u kratkom vremenskom periodu. Sigurno će još biti razgovora sa predsednikom SAD Bajdenom, ili bilo kojim drugim američkim liderom koji dođe na vlast posle izbora, jer, prma ocenama ruske strane, ovo pitanje neće se rešiti tako brzo.

Zasad je barem to poznato. Ukrajina sa svoje strane najavljuje ofanzivu koja bi trebalo da izmeni stanje na terenu, a time i da oslabi rusku pregovaračku poziciju. Zbog toga se i čuje da se o mirovnim inicijativama razgovara tek posle te ofanzive.

Inicijativa Pekinga da upravo sada bude obavljen razgovor Sija i Zelenskog, čini se kao poslednje zvono telefona pre nego što topovi postanu preglasni i počnu njihove kanonade. Mnogi su, a posebno Evropa, umorni od neprijateljstava, pa stoga kineski predlog nailazi na podršku.