Poslednji dan izbora za Evropski parlament, rezultati večeras

Procene briselskog portala Politiko i sajta Jurop ilekts (Europe Elects – Evropa bira) pokazuju da će na izborima doći do jačanja krajnje desnih stranaka, ali u nedovoljnoj meri da utiču na politiku EU.

Izbori su zvanično počeli 6. juna i do sada su glasali Holanđani, Irci, Česi, Slovaci, Letonci i Maltežani. U ostalim članicama EU (21 od 27) građani glasaju danas, a biračka mesta će najkasnije biti zatvorena u Italiji, posle čega se očekuje objavljivanje preliminarnih rezultata.

Partije koje deluju u članicama EU predlažu liste kandidata na evropskim izborima, posle kojih se u EP udružuju u političke grupe. U dosadašnjem sazivu EP bilo je sedam političkih grupa, za čije formiranje su potrebna najmanje 23 poslanika iz najmanje sedam članica EU.

Najbrojnija politička grupa do sada je bila Evropska narodna stranka (EPP) koja okuplja demohrišćanske i konzervativne, ali i proevropske stranke desnog centra, kao što su nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU), francuski Republikanci, grčka Nova demokratija, Austrijska narodna stranka.

Politiko predviđa da će ta konzervativna politička grupa u novom sazivu EP imati 173 poslanika, umesto dosadašnjih 176, dok joj sajt Jurop ilekts daje 184.

S obzirom da je EPP bila najjača opcija na izborima 2019. godine, njena kandidatkinja Ursula fon der Lajen iz CDU izabrana je tada za predsednicu Evropske komisije.

Fon der Lajen je ponovo kandidatkinja za tu funkciju. Pravilo je da „špicenkandidat“ najjače grupe u EP bude izabran za predsednika Evropske komisije, iako ga formalno predlažu šefovi država ili vlada članica EU.

Druga po snazi politička grupa u EP do sada je bila Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D), koju čine poslanici socijaldemokratskih partija iz članica EU.

Ta parlamentarna frakcija panevropske Partije evropskih socijalista (PES) u dosadašnjem sazivu je imala 139 mandata, a u novom joj predviđaju 143 (Politiko) ili 136 (Jurop ilekts).

Liberalna grupa Obnovimo Evropu, koja je do sada imala 101 poslanika, mogla bi da zabeleži osetniji pad. Politiko joj predviđa 75 poslanika, a Jurop ilekts 87.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), do sada su imale 72 poslanika, a posle izbora bi mogle da padnu na 41 (Politiko) ili na 56 (Jurop ilekts).

Izrazitije leve ideje u EP zastupaju poslanici grupe Levica, čija orijentacija seže od demokratskog socijalizma do komunizma, a odlikuje je i blagi evroskepticizam. Politiko toj grupi predviđa umeren pad, sa 37 na 32 poslanika, dok Jurop ilekts projektuje da će zadržati isti broj mandata.

Na krajnje desnom političkom spektru su grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID).

Dok su u grupi ECR partije čiju politiku odlikuje nacionalni i socijalni konzervativizam i umereni evroskepticizam, grupu ID karakterišu populizam i zahtevi da se EU u velikoj meri razvlasti, pa čak i demontira. Tu grupu čine partije koje su proruske, antimigrantske i antiameričke, protiv NATO-a, protiv EU, protiv Zelenog dogovora.

U grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR) najsnažnije su poljska Partija prava i pravde (PIS) i Braća Italije premijerke Đorđe Meloni. Ta grupa, koja je do sada imala 69 poslanika, u novom sazivu može da računa na 76 (Politiko) ili na 74 (Jurop ilekts).

Krajnje desna grupa Identitet i demokratija mogla bi posle izbora da ima 67 poslanika, umesto dosadašnjih 49, koliko joj predviđaju i Politiko i Jurop ilekts. U toj grupi su i francusko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, italijanska Liga potpredsednika vlade Matea Salvinija i desničarska Slobodarska partija Austrije.

Politiko predviđa da će u novom sazivu EP biti čak 113 poslanika koji ne pripadaju nijednoj grupi, dok sajt Jurop ilekts prognozira da će ih biti 79.

Među njima je krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je pre tri nedelje izbačena iz grupe Identitet i demokratija. Povod je bio najnoviji u nizu skandala vodećeg kandidata AfD Maksimilijana Kraha, koji je rekao da pripadnici nacističkih SS divizija u Drugom svetskom ratu nisu nužno bili zločinci.

Takođe, dugogodišnji asistent Kraha u Evropskom parlamentu uhapšen je pod sumnjom da je špijunirao za Kinu, a vodeći kandidat AfD je bio i na meti optužbi da je primao novac iz proruskih izvora, u vezi s platformom Glas Evrope koja je kasnije zabranjena u EU.

Analitičari ocenjuju da je najizglednije da će novu Evropsku komisiju formirati pro-EU koalicija koju bi činili EPP, S&D i liberalna grupa Obnovimo Evropu.

Očekuje se da u mandatu nove Evropske komisije portfelj proširenja i susedske politike bude jedan od najcenjenijih kada članice budu raspodeljivale najviše pozicije. Više članica pokazalo je interesovanje za taj portfelj, uključujući Austriju, Švedsku i Grčku.

Međutim, Mađarska želi da njen evropski komesar za proširenje Oliver Varheji ostane na toj poziciji kako bi očuvala uticaj na pristupne pregovore sa Ukrajinom i Zapadnim Balkanom.

Više članica EU izrazilo je rezerve u vezi Varhejija ili bilo kog drugog komesara iz Mađarske na toj poziciji, posebno nakon što je premijer Viktor Orban pokušao da blokira pomoć Ukrajini i zapretio da će odložiti pregovore o pristupanju.

Pravo glasa na izborima za EP ima oko 360 miliona Evropljana, a u novom sazivu će biti 720 poslanika, 15 više nego u dosadašnjem.

Broj poslanika koji se biraju u pojedinim članicama EU zavisi od broja birača u tim zemljama – najviše poslanika (96) ima Nemačka. Francuzi biraju 81 poslanika, Italija će imati 76, Španija 61, Slovenija i Letonija po devet, Estonija sedam, a najmanje, po šest poslanika, imaće Malta, Kipar i Luksemburg.

Bez obzira na to, evroposlanici u zavisnosti od veličine zemlje iz koje dolaze ne predstavljaju isti broj građana – poslanik iz Nemačke zastupa oko 875.000 ljudi, a onaj sa Malte približno 100.000.

Pravo glasa na izborima za Evropski parlament nema gotovo 400.000 državljana Evropske unije, koji su pod nadzorom staratelja zbog mentalnih problema, navodi se u junskom izdanju briselskog mesečnika „Parlament“.

Izborni prag je definisan nacionalnim zakonodavstvima. Nikakav izborni prag nema 13 zemalja, među kojima su Nemačka, Španija i Belgija. U pet članica prag se kreće od 1,8 do četiri odsto, a u devet zemalja, među kojima su Francuska, Poljska, Mađarska i Rumunija, isti je kao na nacionalnim izborima i iznosi pet odsto.