Poslednji dan Miloša Zemana na mestu predsednika Češke u znaku slavlja njegovih protivnika

Stotinak aktivista danas je marširalo uz ritam bubnjeva od Praškog zamka – sedišta predsednika – do srednjevekovnog mosta Šarl. Potom su skulpturu sa likom Zemana bacili u reku Vltavu.

Funkcija predsednika Češke je uglavnom ceremonijalna, i na mesto Zemana sutra će doći penzionisani vojni general Petr Pavel, koji je pobedio na poslednjim predsedničkim izborima.

Agencija Asošiejted pres ocenjuje da je Zeman (78) tokom svoja dva predsednička mandata polarizovao javno mnjenje i da će podela među građanima Češke biti najvidljivija zaostavština njegove vladavine, a da je, sa druge strane, veći deo njegove političke agende doživeo neuspeh i u zemlji i u inostranstvu.

AP takođe podseća da su Zemanova dva prethodnika, Vaclav Havel i Vaclav Klaus, došli na funkciju tako što ih je izabrao parlament, dok je Zeman došao na vlast direktnim glasanjem građana na izborima 2013. godine. Njegov saveznik Andrej Babis, koji je na poslednjim predsedničkim izborima izgubio od Petra Pavela, prvo je bio ministar finansija pa je postao premijer.

„Pokazalo se da direktno izabrani predsednik može da se pretvori u polu-diktatora ako ima volju za time i nasuprot sebi ima mlakog oponenta u vidu premijera“, rekla je Vera Kovarova, zamenica predsednika donjeg doma češkog parlamenta.

Zeman je smatran proevropskijim političarem u odnosu na svog prethodnika Klausa, ali je postepeno krenuo da koristi svaku priliku da napadne EU, uključujući njen plan borbe protiv klimatskih promena.

Nakon što je Velika Britanija odlučila na referendumu da napusti EU, Zeman je predložio da se i u Češkoj održi sličan referendum, mada je rekao da bi on glasao za ostanak u EU. Takođe se zalagao za tešnje veze sa Kinom i postao je glavni proruski glas u evropskoj politici.

Kritičari su ga nazivali „slugom Kremlja“ nakon što se stavio na snagu Rusije i doveo pod sumnji nalaze obaveštajnih i bezbednosnih službi sopstvene zemlje o navodnoj umešanosti ruskih špijuna u ogromnu eksploziju municije do koje je došlo 2014. godine.

Nakon što je Rusija napala Ukrajinu prošle godine, Zeman je osudio „neisprovocirani akt agresije“, ali se svojevremeno usprotivio prvobitnim sankcijama EU protiv Rusije nakon što je ona 2014. godine anektirala Krim.

Zeman je rekao da će se usredsrediti na ekonomsku diplomatiju, ali se njegova obećanja o kineskim investicijama vrednim milijarde dolara nikada nisu obistinila, a njegove nade u jačanje veza sa Rusijom doživele su potpuni kraj sa invazijom te zemlje na Ukrajinu.

Zeman je bio jedan od tek nekolicine evropskih lidera koji su podržali kandidaturu Donalda Trampa za predsednika SAD, i koji su podržali Trampovu odluku da se američka ambasada u Izraelu preseli iz Tel Aviva u Jerusalim. Zapravo, njegov proizraelski sentiment je verovatno jedini deo njegove spoljne politike koje je pozitivno primljen u Češkoj, koja je jedna od najjačih saveznica Izraela u Evropskoj uniji.

Zeman je bio kontroverzan i zbog povezivanja islamskih ekstremističkih napada u Evropi sa imigracijom koju je opisao kao „organizovan uz invaziju“. Pogrdno se izražavao o #MeToo pokretu i transrodnim osobama i govorio da će udariti veto na zakon o istopolnim brakovima, bude li ga češki parlament usvojio.

Na meti su mu bili i mediji. Prvog dana na funkciji, za neke novinare je kazao da su im „mozgovi isprani“ i da „manipulišu javnim mnjenjem“, a ruskom predsedniku Vladimiru Putinu je rekao, tokom sastanka u Kini, da novinara ima previše i da bi neke valjalo „likvidirati“.

Zeman je u zemlji optuživan za pokušaj prilagođavanja Ustava sopstvenim potrebama. Gornji dom parlamenta, Senat, utvrdio je 2019. godine da je Zeman kriv jer je u osam slučajava postupio suprotno Ustavu, što uključuje propuštanje da se imenuju predloženi ministri. Međutim, u njegovu odbranu je stao donji dom parlamenta pod kontrolom stranke Andreja Babisa, i slučaj nikada nije došao do Ustavnog suda.