Postignut preliminarni dogovor oko budućeg veštačkog jezera na Nilu

Ministri spoljnih poslova i zvaničnici za vodne resurse te tri zemlje zaključili su u sredu u Vašingtonu tri dana sastanaka sa sekretarim za finansije SAD Stivenom Mnučinom i s predsednikom Svetske banke Dejvidom Malpasom.

Projekt, nazvan „Brana velike etiopske renesanse“, završen je oko 70 odsto i trebalo bi da obezbedi preko potrebnu struju za više od 100 miliona stanovnika Etiopije.

Međutim, zvaničnici Egipta su zabrinuti da bi prebrzo punjenje tog veštačkog jezera moglo znatno da smanji količinu vode Nila u Egiptu koji je nizvodno.

U zajedničkoj izjavi u noći izmedju srede i četvrtka nema podatka o tome koliko je vremena potrebno da se napuni jezero, već se samo kaže da bi to trebalo da se obavi u fazama tokom kišnih sezona koja su uglavnom jula i avgusta. Ranije ovog meseca, ministar za vodu i energetiku Etiopije, Sileši Bekele, rekao je da Etiopija želi da se punjenje jezera obavi tokom 12 godina, dok Egipat želi duži rok – 21 godinu.

Rasprava je ove nedelje bila o pripremi pravila i smernica koje bi odredile kako da se suša ublaži korišćenjem i prirodnog protoka Nila i doziranog ispuštanja vode iz budućeg jezera.

U smernicama je rečeno da bi punjenje jezera moglo da se pod određenim uslovima nastavi i u septembru, da bi brže došlo do proizvodnje električne energije potrebne Eiopiji, ali uz obezbeđivanje mera za ublažavanje jakih suša u Egiptu i Sudanu.

„Ministri se slažu da postoji zajednička odgovornost triju zemalja za upravljanje sušom“, rekli su zvaničnici u zajedničkoj izjavi.

U saopštenju se kaže da te preliminarne odluke neće postati konačne dok se zemlje ne dogovore o svim tačkama konačnog sporazuma o upravljanju jezerom.

Tri zemlje planiraju da se ponovo sastanu u Vašingtonu 28. i 29. januara radi postizanja konačnog sporazuma o punjenju jezera i njegovom korišćenju.

U govoru Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošle jeseni, egipatski predsednik Abdel-Fatah el-Sisi je rekao da nikada neće dozvoliti da Etiopija punjenjem jezera bez sporazuma o njegovom korišćenju nametne Egiptu „svršen čin“.

Provladini mediji u Egiptu su to pitanje nazvali pretnjom državnoj bezbednosti koja bi mogla zahtevati vojnu akciju.

To je premijera Etiopije, Abija Ahmeda, dobitnika Nobelove nagrade za mir prošle godine, navelo da upozori da bi, ako bude potrebe da se ratuje zbog jezera, njegova zemlja mogla da okupi milione ljudi. Abij je, međutim, dodao da samo pregovori mogu rešiti zastoj u dogovaranju o tom poslu.