Postignut sporazum o klimi kojim se prvi put targetiraju fosilna goriva

Iako je sporazum dočekan aplauzom zato što podgreva nade da bi globalno zagrevanje moglo da se održi na 1,5 stepeni Celzijusa, mnoge od gotovo 200 nacionalnih delegacija bi želele da je postignuto više.

Dvonedeljna konferencija u Škotskoj završena je velikim pomakom kada je reč o nalaženju rešenja za pravila o tržištima emisija ugljenika, ali je malo toga učinjeno da se umire zabrinutosti ugroženih zemalja u vezi sa dugo obećavanim finansijama za borbu protiv klimatskih promena bogatih država, piše Gardijan.

Pakt o klimi iz Glazgova je postignut uprkos intervenciji Indije u poslednjem trenutku koja je tražila da se ublaži retorika, te da se umesto fraze “postepeno izbacivanje” uglja iz upotrebe koristi fraza “postepeno smanjenje” upotrebe uglja.

Indijski ministar za zaštitu životne sredine i klimu Bhupender Jadav je rekao da izmene teksta odražavaju “nacionalne okolnosti ekonomija u razvoju”. “Postajemo glas zemalja u razvoju”, rekao je za Rojters, dodajući da se paktom izdvaja ugalj, ali se ne pominju nafta i prirodni gas. “Ulažemo napore da postignemo konsenzus koji je razuman za zemlje u razvoju i koji je razuman za pravdu u vezi sa klimom”, ukazao je indijski ministar, aludirajući na činjenicu da su bogate države tradicionalno najveći emiteri štetnih gasova.

Izaslanik SAD za klimu Džon Keri je rekao da vlade nemaju izbora osim da prihvate zahtev Indije da se izmeni retorika o uglju. “Da to nismo uradili, ne bismo imali sporazum”, rekao je Keri.

Kineski pregovarač Žao Jingmin je rekao da je najveći uspeh samita “finalizacija pravilnika”.

Ipak, kako navodi Gardijan, pojedine siromašne zemlje su frustrirane sporazumom za koji tvrde da se ne bavi zabrinutostima u vezi sa “gubicima i štetom”, što se odnosi na uništenje uzrokovano ekstremnim vremenskim prilikama, što sada ranjive zemlje pogađa mnogo više i češće nego što je prognozirano.

“Ovaj paket nije savršen. Promena u vezi sa ugljem i slab ishod kada je reč o pitanju ‘gubitaka i štete’ predstavljaju udarce”, rekla je Tina Stedž, izaslanica za pitanja klime s Maršalskih ostrva. “Ipak, elementi paketa iz Glazgova predstavljaju liniju života za moju zemlju. Ne smemo da potcenjujemo glavna dostignuća u okviru ovog paketa.”

Obećanja o smanjenju emisija štetnih gasova koja su data na dvonedeljnom samitu Cop26 u Glazgovu daleko su od onih koja su neophodna da bi se globalno zagrevanje održalo na 1,5 stepeni Celzijusa, ocenili su pojedini stručnjaci. Umesto toga, sve zemlje su se složile da se sledeće godine vrate za pregovarački sto na konferenciji u Egiptu i preispitaju svoje nacionalne planove s ciljem da povećaju svoje ambicije u vezi sa smanjenjem emisija.

Alok Šarma, britanski ministar koji je predsedavao dvonedeljnom konferencijom u Glazgovu, priznao je da još dosta toga treba da se uradi da bi se ispunio zadatak. “Sada možemo pouzdano da kažemo da održavamo nade u životu da će se globalno zagrevanje zadržati na 1,5 stepeni Celzijusa. Ali, puls je slab i održaćemo nade u životu samo ako ispunjavamo svoja obećanja i preobrazimo ih u brzo delovanje”, rekao je Šarma.

Aminat Šauna, ministarka za zaštitu životne sredine, pitanja klimatskih promena i tehnologije Maldiva, ukazala je da svet mora u suštini da prepolovi emisije ugljen-dioksida za 98 meseci da bi se ostalo u granicama globalnog zagrevanja koje su dogovorene na samitu u Parizu, što je “veliki zadatak”.

“Razlika između 1,5 i dva stepena je za nas smrtna presuda”, rekla je.

Povratak pregovorima sledeće godine da bi se započeo godišnji proces preispitivanja ciljeva zemalja u vezi sa emisijama štetnih gasova biće težak proces, pošto pojedine zemlje tvrde da već čine najviše što mogu, ukazuje Gardijan.

Trenutne finansije za borbu protiv klimatskih promena koje se obezbeđuju zemljama da bi im se pomoglo da investiraju u zelenu tehnologiju i druge napore za smanjenje emisija i da se prilagode posledicama krize izazvane klimatskim promenama već su daleko od obećanih, a čak i ako obećanja budu ispunjena, biće nedovoljna da bi se pokrili teški gubici i humanitarne katastrofe.

Konferencija je trebalo da bude završena u petak, ali je produžena za jedan dan da bi se uravnotežili zahtevi velikih industrijskih zemalja, onih koje su najviše ugrožene klimatskim promenama i onih čiji ekonomski razvoj zavisi od korišćenja ili izvoza fosilnih goriva.