„Postoje manijaci koji uživaju da ubijaju“: Bivši ruski vojnik o svojoj ozloglašenoj jedinici optuženoj za ratne zločine u Ukrajini

Njihovi komandanti su ih navodno kaznili zbog toga, ali „nikada nisu bili u zatvoru“. Samo su otpušteni, kaže, i „to je to“.

Čibrin je bivši vojnik iz ruskog grada Jakutska koji kaže za CNN da je služio u 64. zasebnoj gardijskoj motornoj brigadi ozloglašenoj ruskoj vojnoj jedinici optuženoj za ratne zločine tokom ofanzive na Buču, Borodjansku i druge gradove i sela severno od Kijeva.

Dezertirao je iz ruske vojske u septembru i pobegao u Evropu preko Belorusije i Kazahstana.

Vojnike Čibrinove brigade ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u aprilu proglasilo ratnim zločincima nakon što su otkrivene masovne grobnice ubijenih civila i leševa na ulicama nakon povlačenja ruskih snaga iz regiona oko Kijeva.

Čibrinova vojna dokumenta u koje je uvid imao CNN pokazuju da je njegov komandant bio Azatbek Omurbekov oficir zadužen za 64.odvojenu gardijsku motornu brigadu.

Omurbekov poznat kao „bučanski mesar“ pod sankcijama je EU i Velike Britanije. SAD su sankcionisale celu brigadu.

Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u masovna ubistva ponavljajući neosnovane tvrdnje da su slike tela stradalih civila lažne.

Što je dodatno izazvalo gnev širom sveta jesta potez ruskog predsednika Vladimira Putina koji je odlikovao jedinicu – dodelio im je poočasnu vojnu titulu i pohvalio je za njene „herojske i hrabre akcije“. Čabrin kaže da nije video nijedan od navodnih herojstava već mnoge zločine.

U razgovoru za CNN iz jedne evropske zemlje u kojoj je tražio azil on je detaljno opisao neke od zločina za koje kaže da je bio svedok i čuo izveštaje kazavši da bi bio spreman da svedoči protiv svoje jedinice na međunarodnim krivičnom sudu. Tvrdi da on lično nije počinio nikakav zločin.

Naveo je i da je jedinica imala „direktnu komandu da ubije“ svakog ko deli informacije o položajima jedinice bilo vojnih ili civilnih.

„Ako je neko imao telefon smeli smo da ga upucamo“, naveo je. Tvrdi da nema sumnje da su neki od muškaraca u 64.zasebnoj gardijskoj streljačkoj brigadi bili sposobni da ubijaju nenaoružane civile.

„Ima manijaka koji uživaju u ubijanju čoveka. Tamo su se pojavili takvi manijaci“.

Čibrin je takođe opisao rasprostranjenu pljačku, pri čemu su ruski vojnici krali kompjutere, nakit i sve što im se dopalo.

„Oni to uopšte nisu krili. Dosta njih iz moje jedinice, kada smo napustili Lipovku i Andrejevku krajem marta, uzimali su automobile, civilna vozila i prodavali ih u Beloprusiji“, kazao je.

„Mentalitet je, ako nešto ukradeš, dobar si. Ako te niko ne uhvati dobro je, ako vidiš nešto što je skupo i ukradeš to i ne budeš uhvaćen, dobar si“.

Što se tiče komande jedinice kaže da su oni dobro upoznati i sa navodima o silovanjima, ubistvima i pljački ali su bili malo zainteresovani da traže pravdu.

„Kazali bi kako god, to se desilo, pa šta. Zapravo nije bilo reakcije, nema ni discipline“.

Čibrin ne sumnja da će na kraju Rusija izgubiti rat protiv Ukrajine ali ne dok još mnogo života ne bude izgubljeno.

„Zato što Rusija neće stati dok se ne prolije velika krv, dok svi ne pomru. Vojnici su im topovsko meso. Oni ih ne poštuju“, rekao je.

Videvši borbe iz prve ruke kaže da oprema koju imaju ruski vojnici ne može da se poredi sa oružjem kojem Ukrajina ima pristup. On kaže da dok Ukrajina dobija neke od najnaprednijih dostupnih oružja od svojih zapadnih saveznika ruska vojska se oslanja na opremu iz sovjetske ere korišćenu tokom rata u Avganistanu 1980.tih.

„Naravno da će Rusija izgubiti. Zato što ceo svet podržava Ukrajinu. Misliti da će Rusi pobediti je glupo. Mislili su da će zauzeti Kijev za tri dana. Koji je danas dan rata? Mislili su da će ih u Ukrajini dočekati sa cvećem. Umesto toga poručili su im da odjebu“.

Čibrin priča i da su muškarci u njegovoj jedinici bili loše pripremljeni za borbu. On je rekao da se obuka koju je njegova jedinica imala sastojala od toga da su im komandanti dali oružje, metu i 5.000 metaka.

„Nastavite da pucate i onda ste slobodni. Niko ništa nije radio. Stvarne obuke nije bilo. Isti ljudi koji su se hvalili da su Rambo pre nego što su raspoređeni vratili su se slomljeni“, navodi.

CNN story on Nikita Chibrin, a Russian Army deserter who served in the 64th Separate Guards Motor Rifle Brigade, the group that led the #Bucha massacre.

He witnessed crimes including looting by soldiers, and said some raped Ukrainians.

Full clip at:https://t.co/GEqB9AP6V8 pic.twitter.com/QEkLIzDub7

— ChicMik (@ChyMik) December 14, 2022

Nastavlja da oni koji su rekli da će lako pucati na Ukrajince kada se vrate sa prve linije nisu mogli ni da razgovaraju sa mnom. Videli su rat, videli su poraz, videli su kako ubijaju njihove saborce, videli su leševe, shvatili su onda kada nisu mogli da pobegnu“.

Tvrdi da su ih lagali pred početak invazije te da je odbijao da ide u rat. „Prvo što sam rekao bilo da neću da idem u rat. Komandant mi je na to rekao: Hej ti, imaćeš velike probleme, ići ćeš u zatvor i tvoja porodica će imati velike probleme. Strpali su me u specijalno vozilo i zatvorili vrata. Nisam mogao da otvorim iznutra. I tako sam otišao za Ukrajinu.

Kada se 64.odvojena gardijska motorna streljačka brigada krajem martan povukla iz oblasti severozapadno od Kijeva, posle neuspele ofanzive on i njegova jedinica su se vratili u Belorusiju.

Rekao je da ima povredu leđa i da je otišao u vojnu bolnicu u Rusiji ali je bio primoran da se vrati u Ukrajinu u maju. Ovoga puta u oblast Harkov u istočnoj Ukrajini, a zatim je proveo vreme u šumama oko Izjuma.

Tada je konačno našao priliku da pobegne. Primetio je, kaže, komandante drugih jedinica kako kamionom napuštaju područje ka Rusiji i uskočio je.

„Uskočim u kamion i vidim i druge momke koji takođe napuštaju Ukrajinu, neće da se bore, platili su komandantu da ih sprovede van ratišta. Kada smo stigli na granicu sa Rusijom kazao sam da nam treba medicinska pomoć. Mesec dana sam bio u bolnici u Rusiji sa strašnim bolovima u leđima bez adekvatnog tretmana“.

Kaže da su mu rekli da ako želi da dobije posebnu negu mora da potpiše da će se vratiti u rat, što je on odbio.

Kada je ruska vlada objavila delimičnu mobilizaciju spremao se da podnese papire za poništavanje vojnog ugovora. Prijatelji su mu, kaže, savetovali da se sakrije. Iz Habarovska je pobegao najpre u Sankt Peterburg a zatim vozom za Belorusiju.

Preko posrednika je iz Belorusije prešao u Kazahstan odakle je na kraju doputovao do lokacije gde se trenutno nalazi.

Sada je odlučan da progovori o događajima kojima je svedočio u Ukrajini i čak da napiše antiratnu pesmu: „Stotine duša, stotine tela izgubljenih ljudi, stotine majki bez dece, čuje se u refrenu“.