Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV / SPUTNIK Situacija u Ukrajini i oko nje je izuzetno napeta. Imamo 150.000 ruskih vojnika raštrkanih u blizini naših granica – od Belorusije do Krima i Crnog mora. Postoje desetine mornaričkih brodova i hiljade aviona, tenkova, artiljerijskih jedinica i druge opreme, spremnih za angažovanje u roku od nekoliko sati, piše Andrij Zagorodnjik, bivši ministar odbrane Ukrajine i predsednik tink-tank Centra za studije odbrane u Kijevu.
Postoje jaki dokazi da ruska vlada ozbiljno razmatra angažovanje svih ovih vojnih sposobnosti protiv Ukrajine, ukazuje Zagorodnjik u autorskom tekstu za Gardijan. Verujemo da su sve preliminarne odluke donete, tako da odluka sada ostaje na predsedniku Vladimiru Putinu.
Ako invazija počne, to će značiti operaciju združenih snaga u svim domenima: kopnenim, vazdušnim, mornaričkim, sajber, informacionim i specijalnim operacijama. Biće to rat koji nije viđen u Evropi od Drugog svetskog rata.
Hiljade političara, posmatrača i novinara sada pokušavaju da shvate šta je na umu Vladimira Putina. Pošto je to nemoguće znati, sada se koncentrišemo na ono što bi Kremlj ipak odvratilo od rata.
Putin se godinama kretao korak po korak do ovog trenutka dovodeći u pitanje međunarodno pravo izvlačeći se s tim. On je 2008. okupirao deo Gruzije i svet je to jedva primetio. Okupirao je Krim i započeo rat koji je u toku u istočnoj Ukrajini i svet je na to skoro zaboravio nekoliko godina kasnije.
Gomilao je trupe širom Ukrajine u proleće 2021. i jedina posledica je bila to što je dobio grandiozan sastanak sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Ženevi sa pažnjom koju ne vidi nijedan drugi svetski lider.
Sankcije protiv projekta naftovoda Severni tok 2, koji povezuje Rusiju i Nemačku, skoro su ukinute u julu 2021. Dok se svet bavio svojim poslom svih ovih godina, Ukrajina je svakih nekoliko dana gubila svoje vojnike, dok je Rusija govorila svetu da su ih ubili „nezavisni pobunjenici“. Zapad je godinama znao da su ti pobunjenici bili posredne snage koje je finansirala, regrutovala, obučavala i upravljala Rusija, ali oni su ugodno nastavljali da imaju posla sa Putinom.
Sada vidimo do čega može dovesti tako dugo zatvaranje očiju.
Dakle, koje su opcije i da li je prekasno da se sve to zaustavi?
Verujemo, čak i sa malo raspoloživog vremena, da je još uvek moguće sprečiti Putina da započne rat. Ali to u velikoj meri zavisi od koraka koje će svetski lideri napraviti u narednih dan-dva.
Iz proučavanja ruskog procesa donošenja odluka godinama znamo da oni uvek biraju između nekoliko dostupnih opcija. Iako je bio veoma uporan u svojim krajnjim ciljevima, Putin je usvojio agilan pristup: kada naiđe na ozbiljan otpor, on će se povući i prilagoditi svoje postupke.
Svetski lideri treba da pokažu Putinu da ovo neće biti brzi pobednički rat, već katastrofa koja će dovesti do političke izolacije Rusije, sankcija koje će uništiti njenu ekonomiju i ponižavajućeg vojnog poraza.
Na kraju, to bi moglo da označi kraj Putinove političke karijere, ostavljajući mu mesto u istoriji kao arhitekte propadanja Rusije umesto perioda veličanstvenosti.
Koraci koje bi Zapad mogao da preduzme da ga ubedi u ovo su jasni. Sankcije moraju biti uvedene kako bi se sprečilo da Rusija ima aktivnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Rusija stiče mnogo novca sa Zapada, njeni biznismeni žive u Velikoj Britaniji, SAD i Evropi, članica je zapadnih tržišta kapitala, glavni snabdevač robom i uživa u pogodnostima tog angažmana. Istovremeno, Putin nasilno osporava same principe na kojima se zasnivaju zapadne demokratije. Rusko društvo treba da shvati da će to Zapad zaustaviti. Sankcije ne smeju biti samo teške, one moraju biti razorne.
Putin takođe treba da shvati da postoje realne šanse da postane osuđeni ratni zločinac.
Ukrajina nije učinila ništa da opravda ovaj rat, a ne postoji ni kredibilno objašnjenje zašto bi do njega uopšte trebalo da dođe. Nepravedni ratovi su nezakoniti.
Putinovi vojni planovi zasnovani su na dve kritične pretpostavke: da on ima veliki broj ruskih trupa smeštenih na strateškim pozicijama i neospornu prednost u nekim kritičnim sposobnostima (pre svega borbenoj avijaciji i mornarici).
Međutim, ukrajinske snage nisu laka meta. Naše trupe imaju borbeno iskustvo iz poslednjih osam godina borbe na našim granicama, motivisane su, poznaju teren svoje zemlje mnogo bolje od Rusa i – što je najvažnije – imaju masovnu podršku lokalnog stanovništva. Prema nedavnoj anketi, više od trećine Ukrajinaca reklo je da će se prijaviti za borbu u otporu ako Rusija izvrši invaziju na njihovu zemlju.
Mogući napad na Kijev je i dalje vruća tema, ali Ukrajina će nastaviti da postoji čak i ako mora da pomeri svoj glavni grad na zapad zemlje. Složena geografija Kijeva znači da je nemoguće zatvoriti grad. Međutim, čak i ako ruske trupe zauzmu Kijev, što bi bilo veoma teško, zauzvrat će se suočiti sa snažnim napadom jedinica ukrajinske vojske.
Ukrajina je srećna što ima partnere (SAD i UK, kao i nekoliko drugih nacija koje podržavaju) koje isporučuju stotine tona opreme za uništavanje ruskih kapaciteta na terenu. Ukrajina nikada nije tražila i ne zahteva da zapadne trupe dođu u Ukrajinu da se bore.
Ima stotine hiljada kvalifikovanih snaga. Ali za to je potrebna oprema. Na dobrom smo putu: verujem da Ukrajina već ima više protivtenkovskog oružja nego što Rusija ima tenkova. Kopnena invazija bi bila katastrofa za Rusiju, ali zapadni lideri treba da kažu Putinu da mu je zagarantovan neuspeh. To će biti najveće odvraćanje i sada je ključan trenutak da mu se to kaže.
Naravno, shvatamo da će zatvaranje ruske ekonomije biti veoma teško za mnoge zapadne kompanije. Ali cena ovih ekonomskih mera, kao i opreme, ne bi bila ništa u poređenju sa potencijalnom cenom velikog evropskog rata. Kada su u pitanju potencijalne štete, cena mira je besplatna.
Zapad nam treba da preduzme ovu akciju sada, danas, pre nego što se probudimo u novoj mračnoj stvarnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
