"Postoji jedna stvar koja stoji na putu prekida vatre u Gazi": Sajmon Tisdal u analizi za Gardijan tome kako je Netanjahu uhvaćen u zamku koju je sam napravio 1Foto: EPA-EFE/AMIR COHEN / POOL

Najnoviji obrti u pregovorima o okončanju rata u Gazi izgledaju kao lavirint i zbunjujući. Ali to zaista nije tako komplikovano.

Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, mora da napravi kompromis oko nerešenih detalja predloženog sporazuma o prekidu vatre i Hamasove kontra-ponude za vikend – i odmah zaustavi izraelsko zločinačko bombardovanje Gaze i nepromišljene vojne upade u oblastima oko Rafe naseljene izbeglicama, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

Sa svoje strane, Hamas mora poštovati prethodna shvatanja o insceniranom oslobađanju izraelskih talaca i prekinuti svoje grubo cenkanje u poslednjem trenutku, posebno o tome koliko tačno palestinskih pritvorenika i koji će biti oslobođeni zauzvrat.

Njegov prioritet bi trebalo da bude ublažavanje nevolje civila u Gazi, a ne postizanje poena. Njegovi zahtevi da Izrael pristane na „trajni“ prekid rata u ovoj fazi uvek su bili nerealni.

Potpuno nerealan je i Netanjahuov stav, usvojen neposredno nakon masakra izraelskih civila 7. oktobra, da je jedino pravo merilo pobede potpuno uništenje Hamasa.

Ovo je najveća pojedinačna prepreka miru. Pošto je ovaj cilj, i uvek je bio, praktično nedostižan, Netanjahu je uhvaćen u zamku koju je sam napravio, obavezan da vodi beskrajni, nepobediv rat.

„Srce spora se mesecima vrti oko jednog pitanja. Hamas zahteva da svaki dogovor uključuje prekid rata i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz pojasa Gaze, uz garancije… Netanjahu odbija da pristane na ovo, jer bi to značilo da prizna da nije postigao zacrtane ciljeve rata i da bi stoga mogao otvori političko gnezdo stršljena“, napisao je analitičar Haareca Amos Harel.

Ključni problem, kako ga vide mnogi Izraelci i strane diplomate, jeste taj što je rat koji je u toku zapravo Netanjahuov preferirani izbor.

On se plaši da bi čak i primirje ili pauza, a kamoli trajni mir, mogli da ubrzaju njegovu političku smrt, njegovu defenestraciju kao premijera i, potencijalno, njegovu osudu na sudu po raznim dugogodišnjim optužbama za korupciju. Na vlasti je zaštićen. Bez moći, on je tost.

Nadati se da će Netanjahu učiniti pristojnu stvar pomalo je kao nadati se da neće padati kiša u Mančesteru. Ali oko njega postoje moćni ljudi, kao što je Beni Gantz, član ratnog kabineta i dugogodišnji protivnik, koji bi mu mogli prinuditi ruku. Opozicija, koju predvodi Jair Lapid, želi vanredne izbore.

Ipak, ova perspektiva dodatno podstiče Netanijahua da se drži svog oružja.

Izbori bi imali prednost jer bi se Izrael potencijalno oslobodio nereprezentativne, tvrdo desničarske koalicije koju podržavaju ekstremistički ultraortodoksni cionisti kao što su Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir.

Tokom vikenda, Ben-Gvir je ponovo insistirao na tome da su dovoljni ništa manje nego Hamasov „potpuni poraz“ i „apsolutna predaja“.

Ponašanje ovih ljudi i njihovih pristalica od 7. oktobra nastavlja da podriva interese Izraela i njegove šire nade u mir. Činjenica da je Netanjahu postao zavisan od takvih revnitelja dovoljan je razlog da ga svrgne.

Jedan odgovor izraelskih zvaničnika na revidirani stav Hamasa bio je da ga odbace kao „trik“ koji je osmišljen da se Izrael prikaže kao neposlušna strana u očima sveta.

Masovno ubijanje civila u Gazi od strane Izraelskih odbrambenih snaga od oktobra postiglo je upravo taj rezultat bez ikakve pomoći Hamasa. Međunarodni ugled Izraela je zasluženo u komadima.

Ipak, Hamasovi lideri takođe moraju da prestanu da se igraju politike sa životima nevinih ljudi i da pokažu da njihove odluke takođe nisu vođene isključivo unutrašnjim rivalstvom.

Hamasov generalni šef, Ismail Hanije, koji bezbedno živi u egzilu u Zalivu, uživa u druženju sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Prijavljeno je da postoje trvenja između njega i Jahje Sinvara, lidera Hamasa u Gazi, koji se zalaže za bezuslovno okončanje rata.

Medijski izveštaji sugerišu da je jedna od poslednjih tačaka problema Hamasovo jezivo insistiranje na razlikovanju talaca koji su još živi i onih koji su mrtvi.

Na način na koji Hamas to vidi, oslobađanje živog taoca „vredi“ više od povratka tela mrtvog taoca, mereno brojem Palestinaca koji će biti pušteni u zamenu.

Poput Netanjahua, Hamasovi lideri imaju odgovornost koja prevazilazi njihove sebične lične interese. Sada je trenutak da to ispunite.

U ovoj kritičnoj tački, sa nadom u mir, ili barem u zaustavljanje ubijanja koje visi o koncu, SAD – daleko najuticajnija spoljna strana u sukobu – nastavljaju da koračaju previše oprezno, posebno oko zabrinutosti Izraela.

Prevelik oprez je obeležje predsedništva Džoa Bajdena. Njegovo oklevanje da rizikuje konfrontaciju sa Rusijom dovelo je Ukrajinu do ivice poraza dve godine nakon invazije Vladimira Putina.

Isto tako, Bajdenovo odbijanje da se žestoko i rano suprotstavi Netanjahuu oko Gaze u velikoj meri je doprinelo produbljivanju katastrofe – i Bajdenovom kritičnom gubitku podrške među američkim biračima.

Usred svih ovih ponavljanja oko konačnog oblika sporazuma o prekidu vatre, dva fundamentalna aspekta tragedije od 7. oktobra i Gaze su u stalnoj opasnosti da budu zanemarena ili svedena na minimum.

Jedna od njih je kontinuirana teška situacija više od milion palestinskih civila koji se suočavaju sa uslovima gladi ili ih već trpe.

Druga je trajna agonija porodica i prijatelja oko 130 izraelskih talaca koji su zaplenjeni prošlog oktobra i za koje se još uvek ne zna.

Čista beda koju osećaju obični ljudi, Jevreji i muslimani, Izraelci i Palestinci, leži u mračnom srcu ovog užasnog sukoba. To je samo po sebi dovoljan razlog i motivacija da se rat okonča bez ikakvih daljih prevara ili odlaganja.

Drugi aspekt, koji se donedavno uglavnom previđao, jeste flagrantna zloupotreba pravila ratovanja i međunarodnog humanitarnog prava.

Izrael je, uprkos svojim suprotnim protestima, samo po sebi očigledno više puta prekršio svoju zakonsku obavezu da umanji opasnost po civilno stanovništvo koja proizilazi iz vojnih operacija.

Netanjahu je lično optužen da je koristio glad kao ratno oružje. Hamasovi napadi prošlog oktobra uključivali su najstrašnije zločine koji se mogu zamisliti. Uzimanje talaca, ubijanje talaca i prateće zloupotrebe su pravno i moralno za osudu. I izraelski i lideri Hamasa treba da obese glave od sramote.

Bajden (koji podržavaju UN, Britanija, EU i arapske države) kaže da je vojna ofanziva u Rafi neprihvatljiva. On kaže da Izrael i Hamas moraju da se dogovore o prvobitnom sporazumu o prekidu vatre na stolu, koji bi zaustavio borbe, oslobodio taoce i povećao zalihe pomoći.

Bajden je u pravu. A ako Netanjahu, posebno, nastavi da ga ignoriše, navodno da bi održao pritisak na Hamas, ali u stvari zato što pokušava da spase sopstvenu kožu, SAD moraju da smanje pomoć Izraelu, uvedu hitne sankcije – i javno podrže Netanjahuovu optužnicu za ratne zločine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari