Postupci francuske vlade i predsednika izazvali bes i reakcije alžirskih vlasti

Francuski avioni redovno lete iznad bivše kolonije kako bi stigli do regiona Sahel u zapadnoj Africi, gde njihovi vojnici pomažu u borbi protiv džihadističkih pobunjenika u okviru operacije Barkan.

“Kada smo ujutro poslali planove leta za dva aviona, saznali smo da su Alžirci obustavili letove iznad svoje teritorije za francuske vojne avione”, izjavio je portparol francuske vojske, pukovnik Paskal Jani za AFP.

Prema njegovim rečima, ova odluka je “imala manji uticaj” na letove za snabdevanje, ali “ne utiče na operacije” u Sahelu. Jani kaže da nije bilo zvaničnog obaveštenja o zabrani letenja, a francusko ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nikakav komentar.

Ovaj potez je dodatno zaoštrio tenzije koje su nastale u subotu, kada je alžirska vlada najavila opoziv svog ambasadora u Francuskoj, kao razlog navodeći “nedospustivo mešanje” u unutrašnja pitanja zemlje.

Prema izveštajima koji su se pojavili u brojim francuskim i alžirskim medijima, Makron je potomcima boraca u alžirskom ratu za nezavisnost 1954-1962. rekao da njihovom zemljom upravlja “političko-vojni sistem” koji je “u potpunosti prekrojio” njenu istoriju.

Ta istorija nije “zasnovana na istini” već na “diskursu mržnje prema Francuskoj”, citirao je francuski Mond predsednikove reči. Ovaj list je naveo i da je Makron zapitao “gde je bio alžirski narod pre francuske kolonizacije” i govorio o trenutnoj politici u Alžiru.

“Vidite da je Alžir umoran, oslabio ga je Hirak”, dodao je Makron, misleći na prodemokratski pokret koji je 2019. prisilio predsednika Abdelaziza Butefliku da siđe sa vlasti nakon dve decenije.

Kako prenosi France24, Makronova kancelarija nije opovrgla izveštaje o njegovim komentarima, ali je navela da je predsednik tada razgovarao o ratu u Alžiru sa francuskom omladinom i odgovarao na pitanja, ali nije davao zvaničan intervju.

To je drugi put da je Alžir opozvao svog ambasadora u Francuskoj – prvi put se to dogodilo u maju 2020, nakon što su francuski mediji emitovali dokumentarni film o Hiraku.

Francuska je još prošle nedelje izazvala bes alžirske vlade, pošto je najavila da će drastično smanjiti broj viza za građane Alžira, Maroka i Tunisa, tri afričke zemlje koje su bile deo bivšeg francuskog kolonijalnog carstva, a čiji državljani imaju snažne porodične veze u Francuskoj.

Vlada planira da, u odnosu na 2020. godinu, prepolovi broj viza za Alžirce i Marokance, a da ih smanji za 30 odsto za građane Tunisa.

Portparol francuske vlade rekao je da je ograničavanje broja viza “drastična odluka bez presedana”, ali da je to bilo neophodno zato što bivše kolonije ne čine dovoljno kako bi omogućile da ilegalni migranti u Francuskoj budu vraćeni.

“Ove zemlje odbijaju da prime nazad državljane koje mi ne želimo ili ne možemo da zadržimo u Francuskoj”, izjavio je Atal za francuski radio “Europe 1”.

On kaže da je Francuska nekoliko godina pokušavala da pronađe diplomatsko rešenje za ovaj problem, od kada je uveden stroži zakon o imigraciji 2018.

“Najpre smo pokušali dijalogom, zatim pretnjama, a sada te pretnje sprovodimo u delo. Nadamo se da će odgovor na to biti bolja saradnja sa Francuskom kako bismo mogli da poštujemo naša imigraciona pravila”, rekao je Atal.

Vlada u Alžiru je smanjenje broja viza nazvala “nesrećnim potezom” koji je izazvao konfuziju. Marokanski ministar spoljnih poslova Naser Burita rekao je da je odluka “neopravdana” i da “ne odražava stvarnu situaciju po pitanju konzularne saradnje u borbi protiv nezakonite migracije”.

Francuski političari desnice i krajnje desnice optužuju Makrona, centristu za koga se očekuje da će se kandidovati za reizbor u aprilu, da pokušava da pravi neočekivane oštre poteze u vezi imigracije kako bi privukao desničarske glasače.

“Zašto raditi nešto tako iznenada u vreme dok se bliže predsednički izbori”, zapitala je Orelin Pradje, članica parlamenta iz desničarske stranke Republikanci, dodajući da vlada “pokušava ishitreno da pokaže da ima veći autoritet”.

Odluka vlade o vizama objavljena je istog dana kada je predsednička kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen najavila da će, ako bude izabrana, održati referendum o predlogu uvođenja drastičnih ograničenja u imigraciji.