Predsednik Parlamenta Gruzije Šalva Papuašvili potpisao je 3. oktobra zakon za koji grupe za ljudska prava, opozicija i međunarodna zajednica kažu da drastično ograničava prava LGBT zajednice u zemlji.
Papuašvili, iz vladajuće stranke Gruzijski san i kosponzor zakona, podržao je zakon nakon što je predsednica Salome Zurabišvili 2. oktobra odbila da ga potpiše i vratila u Parlament, u skladu sa odredbama gruzijskog Ustava.
Zakon o takozvanim „porodičnim vrednostima“ prošao je kroz Parlament 17. septembra sa 84-0 glasova, u odlučivanju koje je bojkotovala opozicija dok su demonstranti održavali skupove ispred zgrade Parlamenta, prenosi RSE.
Iako je po Ustavu legalan, Papuašvilijev potez naglašava dramatično polarizovani politički spektar u ovoj zemlji južnog Kavkaza. Vladajuća stanka Gruzijski san je u sukobu i sa predsednicom države i sa političkom opozicijom, koja mesecima bojkotuje Parlament uoči izbora zakazanih sledećeg meseca.
Nakon Papuašivilijevog odobrenja, zakon će biti objavljen u gruzijskom Službenom listu i stupiće na snagu 60 dana nakon objavljivanja.
Paket zakonskih izmena, čiji je potpuni naziv „O porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika“, donosi izmene u 18 važećih zakona, uključujući zakone o slobodi govora i izražavanja, kao i o radiodifuziji.
Mere predviđaju zabranu okupljanja koja promovišu pravo osobe da se identifikuje kao pol koji nije „njen biološki pol“, a zabranjuju se i okupljanja koja zagovaraju istopolnu orijentaciju ili veze.
Unapred odbačene kritike Zapada
Dok je potpisivao zakon, Papuašvili je kritikovao i predsednicu države i opoziciju jer su odbili da ga podrže i zaštite „ono što je najvrednije za čoveka: porodicu i decu“.
Papuašvili, čija stranka ostaje najpopularnija, prema istraživanjima javnog mnjenja uoči ključnih izbora 26. oktobra, takođe je unapred odbacio očekivane kritike Zapada na njegov potez.
„Jako dobro shvatam da će potpisivanje ovog zakona izazvati kritike nekih stranih partnera, ali mi Gruzijci se nikada nismo plašili tuđeg suda kada su naša vera, zdrav razum i lojalnost zemlji to zahtevali i kada smo videli da civilizacijski tokovi idu u pogrešnom smeru“, rekao je.
Opozicija je bojkotovala parlamentarne sednice od maja, kada su poslanici Gruzijskog sna odobrili zakon o „stranom uticaju“, koji zapadne vlade i mnogi Gruzijci upoređuju s ruskim zakonom o „stranom agentu“ koji Kremlj koristi za suzbijanje neslaganja sa vlastima.
Zakon zahteva od organizacija koje primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva da se registruju kao „agenti stranog uticaja“.
Zurabišvili je stavila veto na taj zakon, ali je vladajuća stranka nadjačala njeno protivljenje i objavila ga uprkos višemesečnim javnim protestima i upozorenjima Sjedinjenih Država i Evropske unije da ta mera narušava demokratiju Gruzije i njen put ka integraciji u zapadne institucije.
Kao odgovor, Vašington je 16. septembra uveo sankcije za više od 60 Gruzijaca, uključujući dva člana Vlade, za koje je rekao da su „potkopali“ demokratiju i ljudska prava u zemlji, što je navelo premijera Iraklija Kobahidzea da upozori da bi Tbilisi mogao revidirati svoje odnose sa Sjedinjenim Državama.
Evropska unija je u međuvremenu reagovala na zakon, pauzirajući pregovore o pristupanju EU.
Gruzijski san, koji je osnovao proruski nastrojen gruzijski tajkun i bivši premijer Bidzina Ivanišvili, glavni kandidat stranke za predstojeće izbore, insistira na tome da stranka ostaje posvećena pridruživanju zapadnim institucijama.
Građansko društvo Gruzije godinama pokušava da udalji zemlju od uticaja Rusije, koja još uvek drži hiljade vojnika u Južnoj Osetiji i Abhaziji, dve otcepljene gruzijske regije koje je Moskva priznala kao nezavisne države nakon petodnevnog rata s Tbilisijem 2008. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.