Potraga za Merkelovom bez Merkelove

Samo nedelju dana pre izbora Socijaldemokratska partija (SPD) i njen kandidat za kancelara Olaf Šolc deluju ubedljivije i snažnije u kampanji, pa zbog toga imaju prednost od četiri do pet odsto pred svojim glavnim konkurentom – demohrišćanskom partijom (CDU) i njenim kandidatom za kancelara Arminom Lašetom.

Socijaldemokrate imaju podršku 26 odsto birača, a demohrišćani 21 odsto. Iza njih je partija „zelenih“ i njena kandidatkinja Analena Berbuk sa 15 odsto podrške.

Nekoliko je uzroka ovakvom trendu. Velika promena u odnosu birača prema partijama desila se sredinom maja, kada su „zeleni“ bili na vrhuncu svojih izbornih izgleda, a demohrišćani doživeli prvi put pad ispod njih.

Tada je obelodanjena afera s maskama, kada je demohrišćanski poslanik Nikolas Lebel za posredovanje u njihovoj kupovini dobio proviziju od 250.000 evra, zbog čega je morao da podnese ostavku na poslaničko mesto.

Lider CDU Armin Lašet rekao je zbog toga da „svako ko, kao predstavnik naroda, u ovoj krizi pokušava da zaradi novac lično za sebe, mora odmah da napusti parlament“.

Cenu je platila popularnost partije koja se sa 38 odsto, koliko je imala u isto vreme prethodne godine, survala za čitavih 10 odsto, a zatim nastavila da pada.

Demohrišćani su pre nedelju dana pali na samo 18 odsto, da bi sada stigli na 21 odsto, što je još uvek daleko poletnih socijaldemokrata koji su u ovom trenutku na 26 odsto podrške i posle dve TV debate.
Na pitanje koga biste želeli kao kancelara, 46 odsto je izabralo Šolca, 28 Lašeta, dok bi Berbokovu izabralo 20 odsto.

U televizijskim duelima, kako su procenili izborni stručnjaci, Lašet nije bio simpatičan, nije delovao pouzdano, niti je poznavao stvari. To je mnogima siganaliziralo da Lašet nikako neće biti izabran.

Nemački birači s nestrpljenjem očekuju glasanje 26. septembra. Trenutno sve ukazuje na visoku izlaznost. Čak 87 odsto onih koji imaju pravo glasa namerava da glasa, 72 odsto učiniće to sa sigurnošću. Iznad proseka su oni koji imaju 60 godina i više društvene klase. Partije levo od SPD još uvek se loše ocenjuju.

Pokazuje se da je teško naslediti velikog i dugovečnog lidera zemlje, kao što je u ovom slučaju Angela Merkel.

Ni jedan od kandidata nije kalibar Šmita, Kola ili Merkelove.

Sve troje najvažnijih kandidata su i autori knjiga. Ko ne piše, taj ne vlada, stara je nemačka poslovica.

Lovac na plagijate Štefan Veber našao je kod sve troje autora „pozajmljene“ delove knjige – najviše kod Berbokove koja je svoju knjigu povukla iz prodaje, a samo na tri mesta kod Olafa Šolca.

Nakon „velikih političara“ često dolaze ličnosti koji nisu u stanju da dostignu svoje prethodnike, pa otuda birači čekaju poslednji trenutak da se odluče kome će da poklone poverenje.

Da će posle korone doći velika poplava i da će operacija u Avganistanu da se okonča katastrofom, nije mogao da predvidi ni tako veliki planer, poput Olafa Šolca. Obe krize rade sada za njega.

Poplave su Lašeta, koji je predsednik vlade Severne Rajne Vestfalije sprečile da se okrene izbornoj kampanji, što su njegovi protivnici umeli da iskoriste.

Predsednik „sestrinske partije“ iz Bavarske, hrišćansko-socijalne unije (CSU) i jedno vreme takmac za kancerlarsku kandidaturu, Markus Zeder, ocenjuje da se partije u kampanji bave sporednim, a ne suštinskim pitanjima. To su budućnost Nemačke i Evrope sledećih godina.

Zbog ove neodlučnosti, Šolc je kandidat koji ispunjava dve protivurečne težnje Nemaca. Stručnjaci ocenjuju da on nastupa „bez patosa, bez napada na političke protivnike, bez viceva i s punom ozbiljnošću.

On nudi da se nešto napokon promeni, ali i da sve ostane sve kako jeste. On je, čini se pravi surogat Merkelove, „Merkelova bez Merkelove“, ali drugačiji od nje.

Možda bi najtačnije moglo da se kaže da je on promena kroz kontinuitet. On treba da ispuni prazninu između njegovog i rejtinga Socijaldemokratske partije u istraživanjima i praznine na svetskoj pozornici koja ostaje kada Merkelova napusti položaj. Prvo je već uspeo, a na drugom radi već mesecima.

Njegova poruka je da samo on može da ispuni vakum koji će nastati na jesen, kada Merkelova ode. Olaf Šolc kampanju za kancelarsko mesto vodi kao da je već na njemu.

Nikada do sada nije bilo toliko neodlučnih birača tako kratko do izbora – čak 40 odsto.

Donedavni pretendent na vodeće mesto u CDU, Fridrih Merc nije želeo da tumači tešku situaciju svoje stranke koja stagnira, jer tvrdi da ne veruje rezultatima anketa.

Demohrišćanski kandidat za kancelara i njegovi partijski saborci smatraju da mogu još uvek da prestignu socijaldemokate, ako bi osvojili 24 ili 25 odsto glasova.

To bi, međutim, bila samo polovina onoga što bi CDU dobila na saveznim izborima 1976. godine. Socijaldemokrate imaju priliku da uzvrate za pobedu na izborima 2005. kada je samo zbog jednog procenta počela „era Merkel“ i trajala 16 narednih godina.

Od toga ih deli samo nedelju dana u kojima ne smeju da naprave ni jednu veću grešku.