Potrošači u EU svesni potencijala veštačke inteligencije ali i zabrinuti

Istovremeno su potrošači zabrinuti da bi upotreba veštačke inteligencije mogla da dovede do povećane zloupotrebe ličnih podataka.

Novo istraživanje Evropske organizacije potrošača (BEUC) pokazalo je da mnogi potrošači ne veruju da će im privatnost biti zaštićena kada je reč o nekim tehnologijama, poput prepoznavanja glasa. U to ne veruje 68 odsto ispitanika u Nemačkoj i 71 odsto u Belgiji.

Veliki broj ispitanika, pokazalo je istraživanje, ne misli da važeće zakonodavstvo može efikasno da reguliše aktivnosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

Tek svaki peti ispitanik smatra da ih važeći propisi štite od potencijalne štete od veštačke inteligencije. Stoga su, navodi BEUC, planovi EU o propisima o veštačkoj inteligenciji u skladu sa očekivanjima građana.

Istraživanje je pokazalo i da potrošači imaju poverenja u potencijal veštačke inteligencije ali da žele da zadrže kontrolu. Više od dve trećine ispitanika reklo je da korisnici moraju da imaju pravo da kažu ne automatizovanom donošenju odluka.

Takođe je istraživanje pokazalo da znanje građana o veštačkoj inteligeniciji nije veliko i 21 odsto ispitanih reklo je da nikad nisu čuli za nju ili da nemaju pojma da je prisutna.

Potrošači žele da im veštačka inteligencija pomogne predviđanjem saobraćajnih nezgoda (91 odsto) ili onoga što se tiče njihovog zdravlja (87 odsto) ili finansijskih problema (81 odsto).

Pri tome kažu da su iskusili „lošu uslugu“ – 41 odsto ispitanika se požalilo na predloge zajmova date na osnovu automatizovanih odluka.

„Proizvodi i usluge veštačke inteligencije sve više stižu do potrošača. Ipak, 43 odsto ispitanika nije dovoljno informisano o tome. Potrošači veruju da veštačka inteligencija može da im koristi ali još ne vide te koristi“, rekla je generalna direktorka BEUC Monik Gojens (Monique Goyens).

Kako je dodala, istraživanje je pokazalo da organizacije potrošača rade na tome da informišu potrošače o korisnim, bezbednim i zakonski usklađenim aplikacijama veštačke inteligencije i kako ih najbolje koristiti.

Gojens je ukazala i da većina potrošača ne veruje da će im privatnost biti zaštićena kada koriste alate veštačke inteligencije, poput pametnih satova ili glasovnih asistenata. Potrošači, kako je rekla, brinu da kompanije i vlade mogu da primene veštačku inteligenciju da manipulišu njihovim odlukama i da će veštačka inteligencija doprineti diskriminaciji.

„Trenutna pravila zaštite potrošača, privatnosti i odgovornosti nisu pogodna za zaštitu potrošača od negativnih efekata veštačke inteligencije. EU planira da predloži propise o veštačkoj inteligenciji – to mora pod hitno da se uradi. Potrošači moraju da budu zaštićeni od rizika, poput diskriminacije ili manipulacije“, istakla je Gojens.

Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2019. u Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugaliji, Španiji i Švedskoj.