Potrošnja SAD na opremu tokom pandemije „kao na Divljem Zapadu“

Taj novac je otišao na kupovinu lične zaštitne – maski, rukavica i ogrtača i vitalnih medicinskih uređaja poput respiratora.

Rej Belja, piše AP, imao je dobar posao pre pandemije koronavirusa. Godišnje bi prodao za četiri miliona dolara robe iz svoje prodavnice u Nju Hempširu, specijalizovane za zaštitnu opremu za policiju.

Sve dok ga nije pozvao kupac iz države Masačusets, pitajući ga da li ima nešto za zaštititu ljudi od KOVID-19. Slučajno je imao. Prodao je toj državi 300.000 maski za jednokratnu upotrebu po 97 centi.

„Tada je počelo ludilo“, rekao je Belja za AP.

Maske, ogrtači, rukavice, zaštitne naočari, sanitajzeri, kombinezoni, termometri – Belja je sve rasprodao ne samo u Masačusetsu, nego i u mnogim drugim državama, okruzima, gradovima, školama koje su stale u red da kupuju od njega.

Dok je bezbroj preduzeća propadalo usled mera tokom epidemije, Beljina prodavnica „Body Armor Outlet“ brzo je prošlog proleća porasla u jednog od 20 najvećih dobavljača lične zaštitne opreme za države, po analizi podataka o državnim nabavkama koje je sprovela agencija AP.

Agencija AP je pratila državne kupovine za više od sedam milijardi dolara sredstava za ličnu zaštitnu opremu i medicinske uređaje velike potražnje, poput respiratora i infracrvenih termometara.

Podaci dobijeni putem zahteva za javne informacije, najopsežniji su računovodstveni do sada o tome koliko su države kupovale, šta su trošile i kome su plaćale tokom haotičnih prvih meseci pandemije, kada su neadekvatne federalne zalihe prepustile vlade saveznih država da se snađu same.

Neki guverneri su tržište zaštitne opreme u to vreme opisali kao „Divlji Zapad“, gde su zalihe često odlazile onima koji su nudili najviše, čak i ako su već bile obećane nekom drugom.

Većina kupovine je obavljena izvan uobičajenih procedura konkurentnog nadmetanja, a u mnogim državama nedostatak transparentnosti uprava otežao je javnosti, čak i poslanicima, da vide kako se troši novac poreskih obveznika.

U nekim državama uobičajeno vođenje računovodstveene evidencija takođe je bilo sklonjeno ustranu.

Ajdaho u početku nije precizirao koliko plaća za svaku masku i rukavice naručene od svakog dobavljača. Državni kupci bili su zaokupljeni pokušajima da što brže kupe velike količine pre stotina konkurenata, rekao je J.P. Bredi, viši kupac iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Ajdaha.

„Bio je to haos, pandemonijum“, rekao je Brejdi. „Niko od nas nije znao šta radi“.

Iako su države ove jeseni potrošile još više miliona, jer broj slučajeva COVID-19 ponovo raste, početna panična potrošnja za zaštitna sredstva je splasnula kako se proizvodnja povećavala, a lanci snabdevanja poboljšavali.

Podaci AP pokazuju da su se milioni dolara prelivali iz država u preduzeća koja nikada pre nisu prodavala zdravstvenu opremu. Ta preduzeća su bila na varljivom tržištu, suočena sa zaostacima proizvodnje stranih firmi, sa zaostacima u isporuci, sa sve više posrednika.

Sve to je dovelo do skoka cena koje su platile države, što je koštalo poreske obveznike milione dolara.

Pre pandemije, maska N95 koja filtrira sitne čestice, mogla je koštati oko 50 centi. Proletos su je države plaćale u proseku po tri dolara, prema analizi AP. Neke države su plaćale te maske i po više od 10 dolara da bi ih brzo dobile.

Sredinom marta, Luizijana je platila 57.450 dolara za 5.000 N95 maski – 11,49 dolara komad, kompaniji „Grey Wolf Safety Group“. Vlasnik te firme Šon Meklelan rekao je da je za ispunjenje te državne narudžbe morao da otkupi sve što su njegovi konkurenti imali na zalihama, često po visokim cenama. Zatim je još malo dodao na cenu i preprodao maske državi, zarađujući dva dolara po maski.

Najveći dobavljač zaštitne opreme državama ovog proleća nikada ranije nije prodao nijednu masku. Ali, od sredine marta do početka juna kineski proizvođač električnih vozila BID prodao je američkim saveznim državama maske i sredstva za čišćenje u vrednosti od 930 miliona dolara. Dve trećine od toga otišlo je u Kaliforniju, gde je guverner demokrata Gevin Njusom izazvao kritiku jer je u početku držao u tajnosti detalje dogovora prema kojem je platio firmi BID 3,30 dolara za svaku masku N95.

Tokom prvog kvartala 2020, kada je Kina bila zatvorena, firma BID je izvestila o padu svog operativnog prihoda od 35 odsto. Tada je predsednik te kompanije Vang Čuanfu odlučio da počne da pravi maske i sredstva za dezinfekciju. Prihod BID-a se povećao i zabeležio dobitak od 12 odsto tokom prva tri kvartala ove godine. Cena njegovih akcija porasla je sa pet dolara po akciji u januaru, na više od 20 dolara ove jeseni, mada je nejasno koliko se to može pripisati novoj proizvodnji zaštitne opreme.

Frenk Džirardo, viši direktor komunikacija u BID Severna Amerika, rekao je da je Čuanfu na početku epidemije „odlučio da kompanija nešto mora da učini u službi sveta“.

Mnoge kompanije čije je podatke analizirala egencija AP, nisu na brzamaa i stoga mogu da ne objavljuju svoje finansijske podatke. Ali neki, uključujući Beljin „Salem“, kompaniju u Nju Hempširu, bili su više nego spremni da opišu kako im je prodaja zaštitne opreme bila spas.

Podaci AP za proleće uključuju nešto više od 50 miliona dolara prodaje državama zaštitne opreme iz firme „Body Armor Outlet“. Ali Belja je rekao da njegova ukupna prodaja opreme ove godine iznosi oko 120 miliona dolara, što je otprilike trideset puta više od ukupne prodaje njegove kompanije za čitavu 2019. godinu.

Zbog svog uspeha, Belja je povećao broj svojih zaposlenih sa osam na 12. Iako i dalje prodaje pancirne prsluke, skoro sve ih je očistio iz svog skladišta da bi napravio prostor za zaštitnu opremu za korona virus.

„Iako bih bez razmišljanja odlučio da sve ovo promenim i vratim se na staro, mislim da je nedvosmisleno bilo sjajno za nas“, rekao je on.