Pouke Avganistana za EU: Evropa mora dobiti vojnu snagu da bude uticajna u svetu

Matej Tonin, ministar odbrane Slovenije, predsedavajućeg EU, izjavio je da je za EU važnije afričko područje Sahela na udaru islamskih terorista nego Avganistan i saopštio da „Unija, kako bi bila činilac u svetskim zbivanjima, mora imati delotvorne vojne snage i diplomatiju, kao i moćnu ekonomiju, a danas EU ima jedino snažnu ekonomiju“.

„Savršeno je jasno da Evropska unija mora dobiti veću i snažniju odbranu…nekad su događaji katalizatori istorije i da dovode do preokreta, a uveren sam da je to slučaj s događajima u Avganistanu“, izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borelj.

Načelnik Vojnog komiteta EU general Klaudio Gracijano je na ministarskom zasedanju izjavio da „geostrategijska situacija, geostrategijske promene pokazuju da Evropska unija mora imati snažniju odbranu“, a ostaje da se vidi o čemu će se dogovoriti partneri u EU koji su veoma podeljeni oko toga da se ide na stvaranje na bilo kakve „evropske armije“.

Od toga posebno strahuju baltske i članice EU na istoku Evrope koje bi želele da snažnije održe bezbednosne veze s Amerikom.

General Gracijano je, međutim, predočio da „situacije u Avganistanu, na Bliskom istoku, Libiji, Sahelu pokazuju da je sad kucnuo čas da se deluje, najpre stvaranjem Evropskih snaga za brza dejstva, sposobnih da pokažu da je Evropska unija rešena da deluje kao svetski strategijski partner, a kad ako ne sad, jer kasnije će biti prekasno“.

Vidljivo nezadovoljstvo naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji je izazvala haotična američka evakuacija iz Avganistana bez posebnih konsultacija sa saveznicima i neslavni odlazak trupa NATO, za koje sad evropski komentatori kažu da su bile slepo poslušne Vašingtonu.

Dnevnik holandskih privrednih krugova „NRC Handelsblad“ tako upozorava da je „pitanje na svim usnama da li bi Amerikanci bili spremni da u budućnosti skoče u pomoć saveznicima… i to ne samo unutar NATO, već i u svetu, jer američko ponašanje u Kabulu nikako ne daje razloga da se u to veruje“.

Belgijski dnevnik „Soar“, pored ostalih, smatra da se sad potpuno ispostavilo da je „NATO samo pokriće za hegemoniju Amerike“, dok italijanski list „Korijere dela sera“ ističe da je „NATO izgubio svoju ključnu ulogu još od pada berlinskog zida“.

„I sad je, posle niza poraza, jasno: NATO će (možda) preživeti , ali mi više nećemo hteti da budemo svedoci intervencija kao dosad i sad ćemo videti šta je naš kontinent u stanju da učini“, zaključio je milanski dnevnik.

Francuski list „Mond“ poručuje da je „preko Avganistana pukao medeni mesec između administracije (američkog predsednika Džo) Bajdena i saveznika s one strane Atlantika, koji su bili primorani da učestvuju u ponižavajućem debaklu, a da nisu ni reč mogli da kažu“.

„Mond“ smatra da odsad odnosi SAD i evropskih saveznika moraju biti postavljeni na uzajamno uvažavanje i ukazuje na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da sad mora da se ide na „Evropu odbrane i strategijske autonomije“.

Pariski nedeljnik „Poen“ ocenjuje da u času kad neke svetske sile nastoje da svetski poredak ustroje u svoju korist, „Evropa mora prestati da gura glavu u pesak i izgradi NATO koji će joj omogućiti da kontroliše sopstvenu sudbinu“.

Ministri odbrane NATO na nezvaničnom zasedanju na Brdu kod Kranja razmatraju i obrise „Strategijskog bezbednosnog i odbrambenog kompasa“, dokumenta koji bi najkasnije trebalo da bude usvojen u martu iduće godine.