Povodom 32. godišnjice „20. januara“ Azerbejdžan obeležava Dan nacionalne žalosti

Pre ovih tragičnih događaja, neosnovane teritorijalne pretenzije Jermenije prema Azerbejdžanu krajem 1980-ih, agresivne separatističke aktivnosti jermenskih radikala u autonomnoj oblasti Nagorno-Karabah bivše Azerbejdžanske SSR, kao i podrška sovjetskog rukovodstva ovim ilegalnim aktivnostima, zatim nasilna i brutalna proterivanja stotina hiljada Azerbejdžanaca iz Jermenije podstakli su širenje pokreta protiv sovjetske vlade u Azerbejdžanu.

Sovjetske trupe su raspoređene u zemlji kako bi sprečile nacionalni pokret i slomile volju azerbejdžanskog naroda za nezavisnošću, izvršile masakr nad civilnim stanovništvom kršeći norme međunarodnog prava, Ustave bivšeg SSSR-a i Azerbejdžanske SSR.

Na konferenciji za novinare u Stalnom predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi neposredno nakon tragičnih događaja, nacionalni lider Hejdar Alijev najoštrije je osudio ovaj zločin i zatražio političku ocenu masakra nad azerbejdžanskim narodom i kaznu za počinioce.

Na posebnoj sednici Mili Medžlisa (Parlamenta Azerbejdžana) u februaru 1994. godine, brutalno ubistvo nevinih ljudi 20. januara 1990. godine ocenjeno je kao vojna agresija i zločin, a nakon većanja u martu 1994. godine doneta je odluka „O tragičnim događajima koji su se dogodili u Bakuu 20. januara 1990. godine”. Od tada se 20. januar obeležava kao Nacionalni dan žalosti.

Prošle su 32 godine od tragedije 20. januara 1990. godine, a ovo grubo kršenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i drugih međunarodnopravnih dokumenata, jedan od težih zločina 20. veka po svojoj suštini i obimu, još uvek nije dobilo međunarodni političko-pravni epilog.

Bivše sovjetsko rukovodstvo je direktno odgovorno za ovaj zločin. Prema međunarodnom pravu, događaji od 20. januara moraju biti okarakterisani kao zločin protiv čovečnosti, a njegovi inicijatori i izvršioci izvedeni pred lice pravde.

Pod vođstvom pobedonosnog vrhovnog komandanta, hrabra azerbejdžanska vojska osigurala je teritorijalni integritet svoje zemlje u 44-dnevnom ratu i danas je Republika Azerbejdžan, 31 godinu nakon obnove nezavisnosti, pouzdan i odgovoran član međunarodne zajednice.

Jačanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta predstavlja temelj azerbejdžanske državnosti, a borba za stalno pridržavanje ovih osnovnih principa je istrajna.

Na sve moguće pretnje nezavisnosti i integritetu države i dalje će se odlučno reagovati, i preduzimaće se svi neophodni koraci da se odgovorni za različite zločine nad narodom i državom Azerbejdžan privedu pravdi.

S dubokim poštovanjem i zahvalnošću sećamo se svih naših heroja koji su dali svoje živote za nezavisnost Azerbejdžana, kao i za suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.