Povratak bivšeg predsednika u ključnoj izbornoj godini za Brazil

Luis Inasio Lula de Silva poznatiji kao Lula pokrenuo je kandidaturu za brazilskog predsednika 7. maja burnim predizbornim događajem koji se fokusirao na izgradnju velike koalicije kako bi pobedio Bolsonara, piše Fajnenšel tajms.

Događaj u Sao Paulu pred hiljadama članova levičarske Radničke partije je označio izuzetan preokret u bogatoj političkoj karijeri Lule, koji je posle dva predsednička mandata između 2003. i 2010. zatvoren u sklopu opsežne istrage protiv korupcije.

Bivši sindikalni vođa koji je proveo skoro dve godine u zatvoru pre nego što su mu prošle godine vraćena politička prava i koji je sebe nazivao „žrtvom jednog od najvećih političkih progona“ u brazilskoj istoriji, ima prednost u anketama u odnosu na Bolsonara pred oktobarske izbore.

Uprkos svojoj popularnosti kada je napustio predsedništvo pre 12 godina, Lula je danas, ukazuje Fajnenšl tajms, polarizirajuća figura i ne vole ga mnogi desničari zbog neobuzdane korupcije u Brazilu dok je bio na vlasti. I Lula i Bolsonaro ciljaju na centrističke birače. Za mnoge takve Brazilce izbori će biti pitanje koga manje vole.

Kao deo procesa osvajanja centra – uključujući uticajnu brazilsku poslovnu zajednicu – Lula je za potpredsedničkog kandidata izabrao svog rivala s izbora iz 2006, konzervativca Žeralda Alkmina koji je pozdravio Luline pristalica uz obećanje da će dokazati da „ekonomska efikasnost i socijalna pravda nisu suprotnosti“.

Pokrenuvši kampanju uoči predsedničkih izbora 2. oktobra, Lula je pozvao građane da se ujedine protiv „nesposobnosti i autoritarnosti“ ekstremno desnih populista na čelu sa Bolsonarom, ukazuje Gardijan.

Jedno istraživanje, objavljeno uoči Luline objave kandidature, dalo mu je prednost od 13 odsto u odnosu na Bolsonara u prvom krugu krug i prednost od 20 odsto u drugom krugu.

Šezdeset odsto birača reklo je da ne bi glasalo za Bolsonara – koji se naširoko okrivljuje za loše rukovođenje pandemijom kovid-19. Više od 60 odsto Brazilaca veruje da ekonomija ide u pogrešnom smeru, sa sve većom inflacijom, troškovima života i visokom nezaposlenošću.

Neki kritičari se žale da Lula nije ponudio jasnu viziju za budućnost i da se previše oslanja na ponovno rasplamsavanje nostalgije zbog svoja dva mandata, kada je uspeo da obezbedi velike sume za programe smanjenja siromaštva i infrastrukturne projekte.

Dok aktivisti izražavaju optimizam zbog povratka Lule, mnoge pristalice progresivne politike osećaju duboku strepnju jer Bolsonaro najavljuje izbore kao epohalnu borbu između između dobra i zla.

Dok je Bolsonaro jasno stavio do znanja da neće da napustiti vlast bez borbe, Da Silva je u međuvremenu napravio niz gafova, otuđivši glasače iz nekoliko ključnih grupa političkim komentarima o abortusu, policiji i srednjoj klasi, ističe agencija Frans pres.

On je takođe izgledao u neskladu sa svetskim liderima govoreći da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „jednako odgovoran“ kao i ruski kolega Vladimir Putin za rat u Ukrajini.

Ipak dodaje AFP, njegovo pokretanje kampanje označava izuzetan politički povratak 76-godišnje levičarske ikone, četiri godine nakon što je bio u zatvoru zbog kontroverznih optužbi za korupciju.

Lula, koji je vodio Brazil kroz ekonomski procvat od 2003. do 2010, pokrenuo je nezvaničnu kampanju u martu prošle godine, kada je Vrhovni sud poništio presude za korupciju koje su ga izbacile iz politike. Zaključak Vrhovnog suda o pristrasnosti glavnog sudije u ovom slučaju, Serđa Moroa, koji je potom postao Bolsonarov ministar pravde, odmah je postavio ovogodišnje izbore kao polarizirajući sukob između najvećih neprijatelja Lule i Bolsonara.

Lulina predsednička kandidatura 2022. označava najnoviji preokret u njegovoj priči kao jednog od najharizmatičnijih brazilskih političara, ocenjuje CNN.

Lulino poreklo je neobično za političara u Brazilu, gde se radnička klasa borila za zastupljenost u decenijama posle njegovog rođenja 1945, ističe američki televizijski kanal, dodajući da je Lula 1975. izabran za predsednika sindikata metalaca, a 1980. osnovao je Radničku partiju. Do 1986. je bio član Kongresa.

Nakon tri neuspela pokušaja, Lula je pobedio na predsedničkim izborima 2002, da bi ponovo bio izabran 2006. Na kraju je napustio funkciju u januaru 2011. s rejtingom od 90 odsto. Međutim, naglašava CNN, njegova sreća nije dugo trajala. Nakon što je preživeo rak grla 2011, Lula je osuđen za korupciju i pranje novca 2017, posle opsežne istrage o državnoj naftnoj kompaniji Petrobras.

Njegovi pravni problemi su trajali sve do aprila 2018. godine, kada se predao federalnim vlastima i počeo da služi kaznu od 12 godina zatvora. Međutim, u martu 2021. sud je odbacio presudu, otvorivši put njegovom političkom oporavku u zemlji.

S druge strane, dodaje CNN, Bolsonarov manjak podrške u istraživanjima javnog mnijenja se smanjuje i predsednik koji je na vlasti od 2019. čvrsto drži svoju bazu ultrakonzervativnih pristalica zadržavajući, kako njegovi protivnici tvrde, radikalne stavove o pristupu abortusu, pravima na oružje i brazilskom suverenitetu nad prašumom Amazona.

Bolsonaro je takođe pokazao da je spreman da podstakne svoje pristalice protiv navodnih protivnika, pozivajući na masovne demonstracije ispred Vrhovnog suda tokom spora s pravosuđem u septembru 2021.