„Povratak laburista na vlast i paradoks Kir Starmera“: Kakva su očekivanja od predstojećih izbora u Britaniji?

Čak 15 odsto birača i dalje ne zna za koga da glasa na opštim izborima 4.jula.

Rezultati istraživanja pokazuju da situacija nije naklonjena premijeru Rišiju Sunaku otkako je preuzeo dužnost krajem 2022.

Njegova vladajuća Konzervativna stranka – čijih su 14 godina na vlasti definisani političkim kockanjem oko štednje, Bregzita i loše ekonomije – zaostajala je i ranije u anketama za opozicionom Laburističkom strankom a sada je taj jaz još veći.

Lider laburista Kir Starmer biće osoba koja će, sve su prilike ako se prate brojke u predizbornim istraživanjima, proći kroz čuvena crna vrata Dauning strita 10 za manje od tri nedelje.

Starmer je obećao da će biti agent promena koje su preko potrebne Britaniji.

Po oceni britanskog Telegrafa, Starmer možda nikada neće biti moćniji nego što je sada. I da je vreme da se traži direktan mandat za tešku reformu NHS (Nacionalna zdravstvena služba Britanije), da se pojača prosvetni program, da se traži odobrenje birača za bilo kakve politički nezgodne reforme.

Ali, umesto toga, ističe se, Starmer je vodio kampanju kao lutka na vrpci programirana klišeima i generalizacijama, i birao najsigurniji put do moći.

Sledeće nedelje će slaviti veliku pobedu: čak se ni konzervativci ne bi kladili protiv toga, navodi se. Ali čini se da će razmere pobede laburista biti nesrazmerne njihovim glasovima.

Stranka sada polako gubi podršku i jedva skuplja 40 odsto, što je najniži nivo za dve godine. Ali sistem glasanja u Vestminsteru (i rad Najdžela Faraža koji ubija Torijevce) značiće da je na putu da osvoji oko 70 odsto mesta u parlamentu.

First-past-the-post (sistem višeg glasanja u kome birači glasaju za jednog kandidata, a kandidat sa najviše glasova pobeđuje na izborima; analogni sistemi sa višestrukim pobednicima poznati kao višestruko glasanje u bloku ili sistemi „blokovskog glasanja“; i FPTP i blokovsko glasanje su „pluralni“ sistemi u kojima je pobedniku potreban samo veći broj glasova, a ne apsolutna većina) je dizajniran da preuveliča prednost i da pruži odlučujuće rezultate.

Spolja će, navode upućeni, izgledati kao da je Britanija otišla ulevo. U stvari, podrška dvema konzervativnim partijama (Reform UK i Torijevci) mogla bi da iznosi oko 35 odsto, i to nije mnogo iza laburista.

Zemlja se svakako okreće od Torijevaca, ali se nije baš okrenula ka laburistima.

Gledalac u publici u poslednjoj televizijskoj debati sažeo je osećaj očaja, pitajući Starmera i Rišija Sunaka da li su „oni zaista najbolje u ponudi za sledećeg premijera“?

Ono po čemu se ovi izbori izdvajaju jeste nedostatak bilo kakvog entuzijazma za opozicionog lidera, ili odsustvo bilo kakvog uočljivog opozicionog programa.

Više je bio festival političkog očaja. I to je Starmerov paradoks: moć bez popularnosti. Većina bez mandata.

Telegraf ocenjuje da će Starmeru biti poveren mandat ali nije jasno na šta će ga iskoristiti – verovatno zato što nema apsolutno nikakve ideje.

Možda će početi da ih traži jednom kada se smeti u Dauning stritu broj 10, ali to može da potraje godinama – kao što istorija pokazuje.

Tačerova revolucija počela je osnivanjem Centra za političke studije pet godina pre njenog izbora. Program reforme blagostanja Ijana Dankana Smita godinama se kuvao u njegovom trustu mozgova, Centru za socijalnu pravdu.

Blerove reforme škola i bolnica su osmišljene u kancelariji (uz pomoć Fondacije socijalnog tržišta), ali je to potrajalo veći deo njegovog prvog mandata.

Starmer može isprva odbaciti rezultate Sunakovih reformi: niže liste čekanja NHS-a i broj imigracije. Ali izbegavanje zimske krize NHS-a, preokretanje rasta blagostanja ili otklanjanje skandaloznih stopa preživljavanja od raka u Britaniji zahtevaće smele, radikalne i politički teške planove koji trenutno jednostavno ne postoje.

Sa velikom većinom u zemlji koja je još uvek prilično ravnomerno podeljena između desnice i levice, imalo bi smisla da Starmer krene u reforme koje bi imale široku nacionalnu privlačnost. Možda ona vrsta reforme NHS-a ili socijalne pomoći koju bi torijevci uradili da su hrabriji.

Nasleđujući slabu ekonomiju i nategnute javne finansije, prinuđena da donosi odluke koje izazivaju podele, Starmerova vlada možda neće imati kuda da ide u smislu popularnosti osim naniže, ocenjuje Gardijan.

Ubedljiva pobeda Kira Starmera mogla bi da dovede do oholosti i podela. Za konzervativce, međutim, to je egzistencijalno pitanje, zaključuje Gardijan.