Foto: Project SyndicateSluškinja porasta populizma širom zapada bilo je nepoverenje u stručnjake, naročito u one na pozicijama moći koji veruju da im njihovo specijalizovano znanje daje za pravo da donose odluke koje utiču na milione ljudi.
Populistički lideri rutinski odbacuju takve stručnjake, omalovažavajući ih kao ukorenjene, izopštene političke operativce koji nastanjuju „močvaru, „blatište“ ili „duboku državu“.
Ovakav sentiment potiče, delom, iz ekonomskih šokova koji su usledili posle finansijske krize 2008, koja je kulminirala današnjom visokom inflacijom i stagnacijom produktivnosti.
Kako su se roditelji iz srednje klase suočavali sa izgledima da njihova deca možda neće biti u boljem položaju od njih, morali su da traže nekoga koga će kriviti.
U atmosferi široko rasprostranjenog javnog nezadovoljstva, tehnokratska elita se pojavila kao prikladan žrtveni jarac.
Nezavisna ekspertiza nije uspela da spreči krize kao što je za malo pa kolaps globalnog finansijskog sistema ili pandemija kovida-19.
Ponekad su stručnjaci čak pogoršavali stvari.
Na primer, centralne banke su previše sporo shvatile već očiglednu činjenicu da će masovno kvantitativno ublažavanje povećati cene imovine, što je nesrazmerno od koristi onima koji već poseduju imovinu i doprinosi rastućoj nejednakosti.
Koncept nezavisnih centralnih banaka koje određuju monetarnu politiku izgledao je sam po sebi razumljiv tokom stabilnih godina između 1990-ih i sredine 2000-ih.
U retrospektivi, međutim, makroekonomska stabilnost „velike umerenosti“ verovatno je dugovala zahvalnost podjednako faktorima poput integracije Kine u globalnu ekonomiju, pa čak i pukoj sreći, koliko i razumnom kreiranju politike.
Ali rastuće nepoverenje javnosti u stručnjake nije samo rezultat široko rasprostranjenih ekonomskih problema ili širenja teorija zavere na društvenim mrežama.
U srcu zazora protiv ekspertize su duboke tehnološke i ekonomske promene koje zahtevaju više od samo specijalizovanog znanja; one zahtevaju vrednosne sudove.
Nigde prelazak iz relativno stabilnog (iako složenog) okruženja za donošenje odluka u okruženje radikalne neizvesnosti nije tako očigledniji nego u politici konkurencije.
Tehnološki napredak u veštačkoj inteligenciji i dekarbonizaciji, zajedno sa eskalacijom geopolitičkih tenzija i oživljavanjem industrijske politike širom sveta, doveli su do odstupanja od principa koji su dugo bili u osnovi globalne primene antimonopolizma.
Pristup takozvane čikaške škole, koji se fokusira na potrošačke cene na određenim tržištima i održava skeptičan pogled na intervenciju države u trgovini i spajanju, dominira primenom antimonopolskih propisa u Sjedinjenim Državama i drugde od 1970-ih.
Ovaj analitički okvir zahtevao je složene pravne i ekonomske analize stručnjaka za antimonopolsku politiku i često je rezultirao time da antimonopolskim vlastima budu dodeljene moći nezavisnog donošenja odluka – što je aranžman koji se smatrao efikasnom odbranom protiv lobiranja u industriji.
Ako je postojao objektivno „ispravan“ pravac delovanja u bilo kom slučaju spajanja, mislilo se, mešanje vlade bi samo moglo da pogorša stvari.
Poslednjih godina, međutim, počeo je da se raspliće slučaj donošenja odluka pod vođstvom stručnjaka.
Američki antimonopolski organi, predvođeni predsednicom Savezne trgovinske komisije Linom Kan i šefom antimonopolskog odeljenja Ministarstva pravde Džonatanom Kanterom, usredsredili su svoju pažnju na smanjenje strukturne tržišne moći velikih kompanija, signalizirajući povratak tradicionalnom, „pre-ekspertskom“ razumevanju funkcionisanja tržišta.
Ponovno oživljavanje industrijske politike, vođeno geopolitičkim razmatranjima i strateškom potrebom da se održi dominantna pozicija na tehnološkoj granici u ključnim oblastima, kao što su baterije i napredni poluprovodnici, ima dalekosežne implikacije za analizu konkurencije.
Na kraju krajeva, nema definitivnih analitičkih odgovora na pitanja poput onoga da li država treba da subvencioniše domaće firme u visokotehnološkim sektorima u nastajanju ili da izjednači konkurentske uslove za strane dobavljače.
Ova pitanja zahtevaju pažljivu procenu inherentnih neizvesnosti, političkog okruženja i potencijalnih pobednika i gubitnika.
To nisu pitanja koja tehnokrate mogu same da reše, iako je njihova stručnost i dalje ključna za osmišljavanje efikasnih politika.
Uprkos populističkom zazoru, svetu su i dalje potrebne tehnokrate.
U svojoj knjizi „Dolazak postindustijskog društva“ iz 1973, sociolog Danijel Bel je predvideo tenzije između ekspertize neophodne za rukovođenje kompleksnim modernim društvom i privlačnosti populističkih ideologija.
Da bismo održali autoritet naučne i tehničke ekspertize, napisao je, moramo ponovo razmisliti o tome kako stručnjaci komuniciraju sa javnošću.
Bolja komunikacija je neophodna, počevši od onoga što se često naziva „komunikacija ušima“ – to jest, da stručnjaci zaista slušaju ljude umesto da im drže predavanja.
Prihvatanjem više savetodavnih i metoda koje podrazumevaju učešće, stručnjaci bi mogli da olakšaju dvosmerni protok informacija i podstaknu poverenje.
Ali, u trenutnoj klimi neograničenih dezinformacija i sumnji, takve postepene mere možda neće dati dramatične rezultate.
Povratak u rekspertizu neće biti lak
Povratak poverenja u ekspertizu neće biti brz ili lak, i bilo bi luckasto očekivati obazrivije liderstvo od populističkih političara.
Umesto da se samo nadaju najboljem, istraživači bi trebalo da pomognu da se poverenje povrati ponovnom procenom i ažuriranjem naših postojećih institucionalnih okvira kako bi išli u korak sa današnjim globalnim okruženjem koje se brzo menja.
Dok granice između odluka zasnovanih na vrednosti i nezavisne ekspertize postaju sve nejasnije, moramo osigurati da ne izbacimo i bebu zajedno sa vodom za kupanje.
Autorka je profesorka javne politike na Univerzitetu u Kembridžu. Njena najnovija knjiga je „Zupčanici i čudovišta: šta ekonomija jeste, a šta bi trebalo da bude“ (Princeton Universiti Press, 2021).
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
