Povratak protesta u Hongkongu s novim podelama

Iako Peking pokušava da iskoristi pažnju sveta usmerenu na borbu protiv pandemije kako bi pojačao kontrolu nad Hongkongom, čini se da su novi protesti neizbežni, ukazuje Volstrit žurnal, ističući da bi razlozi za pokretanje mogli biti zakon o državnoj himni i zakon o državnoj sigurnosti na kojem Peking odavno insistira.

Kineska kancelarija za Hongkong i Makao nazvala je prošle nedelje protestni pokret „političkim virusom u Hongkongu“, upozorivši da Peking neće mirno posmatrati „bezumne snage“.

Potom je, ističe list, 8. maja u zgradi Zakonodavnog saveta došlo do fizičkog obračuna prodemokratskih i propekinških poslanika oko toga ko će predvoditi Zakonodavni odbor koji treba da razmotri predlog kojim bi se kriminalizovalo nepoštovanje kineske himne, posle čega su iz zgrade izbačeni prodemokratski poslanici.

Strah da su stanovnici Hongkonga pod većom pravnom opasnošću povećala su prošlomesečna hapšenja nekoliko desetina aktivista, među kojima je i vođa hongkonškog demokratskog pokreta.

Peking nastavlja da krivi stanovnike Hongkonga za političku nestabilnost i ekonomsku štetu ali, zaključuje Volstrit žurnal, kineski nepromišljeni napad na slobodu i pravnu autonomiju Hongkonga garantuje da će se otpor nastaviti.

Nekoliko dana pošto je propekinška poslanica Steri Li preotela kontrolu nad zakonodavnim odborom gradskog parlamenta, vlada Hongkonga je odlučila da da „prednost“ spornom predlogu zakona koji treba da kazni zloupotreba kineske himne, navodi Asošiejtid pres.

Zakon o himni, kako navodi AP, prvi put je predložen u januaru prošle godine pošto je 2015. na nekoliko međunarodnih fudbalskih utakmica visokog ranga publika u Hongkongu negodovala na izvođenje kineske himne.

Odlukom o davanju prednosti kontroverznom zakonu o kineskoj himni u gradskom zakonodavnom telu i najavom reformi školskih programa kojim bi se podstakao „nacionalni identitet“, šefica uprave Hongkonga Keri Lam doprinosi povećanju političkih podela koje bi mogle pokrenuti nove proteste protiv uticaja Kine na grad, ocenjuje Blumberg.

Keri Lam, čija je vlada kaznila učitelje zbog učešća na prošlogodišnjim protestima, kazala je da čeka izveštaj radne grupe o reformama obrazovanja, navodi Blumberg i napominje da su ranije izjave političara da hongkongški studenti nisu dovoljno patriote podstakli zabrinutost među aktivistima da bi vlada mogla uvesti više prokineski školski program.

Protestni pokret u Hongkongu pokrenut je prošlog juna posle predloga zakona koji bi omogućio izručenje osumnjičenih kontinentalnoj Kini.

Sada se, dodaje Blumberg, mnogi demokratski aktivisti ljute na nedavne izjave šefice uprave Hongkonga o potrebi donošenja zakona koji bi kaznio vredjanje kineske himne, kao i kontroverznog zakona o državnoj bezbednosti koji je izazvao masovne proteste 2003.

Vlada Hongkonga pokušava da vrati grad u normalu jer se bori s dubokom recesijom izazvanom šestomesečnim protestima pre pandemije. Krajem prošle nedelje ublažene su mere ograničenja za javna okupljanja uvedene u januaru i već su tokom vikenda primećene gužve u centralnim područjima grada, ali su proteklog vikenda počeli i prvi protesti, naglašava Blumberg.

Keri Lam najavila je reforme obrazovnog sistema, rekavši da je školski program liberalnih studija pomogao u podsticanju prošlogodišnjih protesta, piše Gardijan, ističući da Lam kao liderka ima rekordno nisku podršku i da je pod sve većim pritiskom vlasti u Pekingu.

Njena najava usledila je posle oštrih intervencija policije na nekoliko raštrkanih protesta u gradu početkom maja, u kojima je najmanje 18 osoba povređeno, preko 200 ljudi uhapšeno, dok su novinari pretresani i napadani.

Lam je trenutni program srednje škole opisala kao „kokošinjac bez krova“ rekavši da će njena vlada uskoro otkriti planove o reformi. Navodno je, ističe Gardijan, rekla kako je učenicima potrebna zaštita od „trovanja“ i davanja „lažnih i pristrasnih podataka“.

Prodemokratski protesti se vraćaju u Hongkong, ističe Rojters, ukazujući da su hapšenja i sukobi s demonstrantima ovog meseca evocirali uspomene na ponekad nasilne nemire koji su potresli svetski finansijski centar prošle godine.

Pandemija novog korona virusa i stroga pravila za suzbijanje njegovog širenja doneli su relativno zatišje u antivladinim protestima ove godine, ali su nedavno hapšenje demokratskih aktivista i ponovna zabrinutost zbog zaoštravanja vlasti u Pekingu oživeli pokret.

Hongkong se priprema za proteste tokom sledećih nekoliko meseci, navodi Rojters. Aktivisti su pozvali dva miliona ljudi da se okupe na maršu 1. jula kojim se obeležava godišnjica prelaska grada s britanske na kinesku vlast 1997. godine.