Povratak Vildersa na političku scenu

Tokom 15 godina, ovaj vatreni ultradesničar je bio sveprisutan, šireći poruke protiv islama, imigracije i Evropske unije i prolazeći dobro na izborima, ali onda se, piše politico.eu, sve preokrenulo usponom jedne nove ličnosti na krajnjoj desnici, a delove Vildersovih poruka apsorbovao mejnstrim.

Vildersova Slobodarska partija (PVV) pala je sa devet na pet mesta u gornjem domu parlamenta na izborima 2019.

Na izborima za Evropski parlament iste godine ta stranka je jedva dosegla izborni prag i osvojila samo jedan mandat zato što je Velika Britanija izašla iz EU, pa su mesta preraspoređena.

Obraćajući se novinarima dan posle poraza koji je pretrpeo, Vilders je izjavio da „nikada neće napustiti“ Hag.

PVV u anketama sada zauzima drugu poziciju i predviđa se da će dobiti više od 20 mandata na izborima sledeće nedelje.

Premijer Mark Rute, koji je vršilac dužnosti od kada je vlada u januaru podnela ostavku zbog skandala u vezi sa dečijim dodacima, ubedljivo vodi u anketama, a njegova Narodna stranka za slobodu i demokratiju (VVD) ima blizu 25 odsto glasova i na putu je da osvoji do 40 mesta.

Rute je već isključio mogućnost koalicije s krajnjom desnicom.

Vilders je možda spreman za povratak, ali mnogi stručnjaci smatraju da je njegov uticaj u holandskoj politici oslabio.

Tokom 2017. međunarodni mediji su se obrušili na Holandiju, spekulišući da bi zemlja mogla da postane treća „domina“ u nizu koja će pasti u nacionalistički populizam, posle glasanja za Bregzit u Velikoj Britaniji i izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država.

Korišćen je izraz „Vildersov efekat“ da bi se objasnilo kako su njegov politički jezik i uverenja pomerili diskurs mejnstrima udesno.

Dokaz je bio to što je Rute objavio otvoreno pismo koje delimično odražava Vildersov stav, savetujući imigrante koji odbijaju da prihvate holandske kulturne standarde da napuste zemlju.

„Ponašajte se normalno ili idite“, napisao je premijer.

„Tokom poslednjih godina, Ruteova VVD je manje osetljiva na ono što Vilders govori i prihvata činjenicu da ne može da osvoji onih 15 odsto glasača koji naginju ka glasanju za krajnje desničarske stranke“, rekao je za politico.eu Koen Vosen, politikolog i istoričar na univerzitetu Radbod u Najmegenu.

Međutim, on je dodao i da je stranka Demohrišćanski apel skrenula udesno tokom sadašnje kampanje pod vođstvom Vopke Hokstra, ministra finansija koji je postao nepopularan u nekim zemljama zbog svog stava o ekonomskom odgovoru na pandemiju virusa korona. Vilders je priznao da je pandemija zauzela važno mesto u izbornoj kampanji.

„Trenutna vlada je sada prilično popularna, bar premijer, ali u vreme krize ljudi imaju tendenciju da se ‘okupljaju oko zastave’. I druge stvari kao što je pitanje imigracije su i dalje važne. Za moje glasače ono je još broj jedan, ali ako pogledate prosečnog Holanđanina, pitanje broj jedan je korona“, rekao je Vilders za AFP.

Slabiji uspeh PVV u skorije vreme uglavnom je izazvan usponom Foruma za demokratiju (FvD), populističke stranke koju predvodi još jedan harizmatični ultradesničarski političar, Tijeri Bode.

Godine 2019, delovalo je da je Bode među favoritima za učešće u vlasti, kada je njegova stranka osvojila 12 od 75 mesta u senatu, čime se izjednačila sa vladajućom strankom.

Ali zbog brojnih kontroverzi, među kojima su antisemitizam u liderstvu stranke i antivakserska retorika, došlo je do razdora u stranci, koju su napustili mnogi bitni članovi.

Predviđanja su da će FvD na ovim izborima osvojiti četiri mesta, što je veliki pad u odnosu na 15 koliko je imala pre godinu dana i 24, koliko je imala kada je bila na vrhuncu popularnosti, pre 18 meseci.