Foto: EPA-EFE/MYKOLA TYSDmitro Polovijan se nasmejao kada je jedan od njegovih lekara pokušao da ubaci lopticu u rupu, ali se ona umesto toga nekoliko puta odbila o ivice i rikošetirala po čitavom stolu. Iako je prvi put igrao bilijar iz invalidskih kolica, Polovijan je izgledao rešeno da pobedi.
Dok se kroz prozor moglo videti kako mrak pada na šume na zapadu Ukrajine, za jedan kratak trenutak rat je delovao daleko, a pacijent i medicinski tim su izgledali poput obične grupe prijatelja koji se opuštaju, piše Gardijan.
Na obodu mirnog grada u regionu Rivne, desetine ljudi koji su pretrpeli ozbiljne povrede tokom rata sada pokušavaju da se pomire sa posledicama koje je konflikt naneo njihovim telima i kreću na dugotrajni, težak put ka obnovi svojih života.
Ovaj medicinski centar je jednini u Ukrajini posvećen rehabilitaciji veterana koji su pretrpeli povrede kičme.
Mnogi su ovde stigli sa fizičkim povredama i poremećajem posttraumatskog stresa zadobijenim u ratu i tokom perioda dok su bili ruski ratni zarobljenici.
Polovijan (25) je radio na železnici dok Moskva nije pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Boreći se u okolini Hersona u julu, njegova jedinica je upala u zasedu, a Rusi su ga uzeli kao ratnog zarobljenika.
„Dok ste ratni zarobljenik, osećate se veoma usamljeno. Prva sedmica je najgora, naročito zato što se brinete zbog toga što vaši prijatelji i porodica ne znaju šta vam se dogodilo, da li ste živi ili mrtvi“, priča Polovijan za Gardijan.
On se u oktobru vratio kući u okviru razmene zarobljenika, a krajem decembra je, nakon što je lečen u nekoliko različitih bolnica, dospeo do klinike za rehabilitaciju.
Dok je ruska artiljerija sprovodila udare na ukrajinske snage tokom 2022., liste ranjenih su ubrzano rasle.
U novembru je bolnica u Rivnu zvanično udvostručila kapacitet odeljenja za povrede kičme, sa 50 na 100 kreveta.
Tada su već imali 88 pacijenata na odeljenju, a još 12 novih kreveta je popunjeno gotovo odmah.
Tim stranih stručnjaka koji pomažu u obuci i savetovanju ukrajinskog medicinskog osoblja smatra da bi kapacitet trebalo ponovo udvostručiti, tako da klinika može da zbrine 200 veterana.
Kanada, čija je populacija slične veličine kao ukrajinska, ima oko 1.000 kreveta u odeljenjima za rehabilitaciju povreda kičme, a zemlja nije u ratnom stanju, ističe Andrej Krasjukov, profesor u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije na Univerzitetu Britiš Kolambija, koji radi u klinici u Rivinu.
„To nije ni približno dovoljno – i dalje postoji dugačak red ljudi koji čekaju na mesto u tom centru“, kaže Oksana Kolijada, pukovnica u penziji i bivša ministarka za boračka pitanja, koja je direktorka projekta za veterane u nevladinoj organizaciji Oportjunitis spejs.
Ruska invazija rezultirala je time da pacijenti dolaze u sve većem broju i da je sve više mladih, a doktori imaju pune ruke posla.
„Povrede su veoma kompleksne. Metak pogodi samo jedan deo, ali bombe i šrapneli mogu da nanesu štetu celom telu“, objašnjava direktor bolnice Andrij Buračik.
„Događa se da, na primer, kod jednog pacijenta imate povredu kičme istovremeno sa oštećenim plućima, unutrašnjim organima ili gubitkom ekstremiteta“, dodaje.
On želi da nastavi sa proširenjem i poboljšanjem centra.
U centru se pravi prva u zemlji radionica specijalizovana za pravljenje invalidskih kolica od kojih su svaka pojedinačna izrađena za određenog pacijenta na osnovu njegove visine, težine i vrste povreda, kao i u zavisnosti od toga koliko je aktivan.
Pored dve glavne zgrade, u potpunosti renovirane i povezane tunelom koji je dostupan za invalidska kolica, postoji i 40 koliba.
Pacijenti tu mogu da borave, što je prvi korak ka nezavisnom životu, što je njihov krajnji cilj.
Buračik kaže da sanja o velikoj gimnastičkoj dvorani za rehabilitaciju, „ispunjenoj sunčevom svetlošću“, u kojoj bi pacijenti mogli zajedno da vežbaju.
Međutim, trenutno postoje jedino male terapijske sobe, čiji je kapacitet za samo jednog ili dva pacijenta, a nalaze se u nekoliko preuređenih odeljenja.
On je već pronašao mesto za sprovođenje plana i sada nedostaje samo novac – procenjuje se da bi trebalo oko dva miliona dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
