Poziv da se Bela kuća „očisti“

„Svi će se sećati Flojda širom sveta, jer on će promeniti svet“, kazao je u crkvi Flojdov brat Rodni. Veteran i aktivista za građanska prava Al Šarpton je kazao da je „bog uzeo Flojdov život kao kamen temeljac pokreta koji će promeniti celi svet“.

Kako je najavio, Flojdova porodica će 28. avgusta predvoditi marš u Vašingtonu na 57. godišnjicu slavnog govora Martina Lutera Kinga „Sanjam“.

Flojdova rođaka Bruklin Vilijams je kazala da će se „sve dok bude disala boriti za pravdu“ u govoru koji je ocenjen da je zašao na politički teren.

Spomenuvši predizborni slogan Donalda Trampa, Vilijamsova se zapitala: „Ali kada je Amerika bila velika“?

Pastor i aktivista za građanska prava Bil Loson je kazao da je prva stvar koju treba učiniti „počistiti Belu kuću“ i pozvao Amerikance na izbore.

Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden obratio se video porukom prikazanom na službi u crkvi rekavši da „kada bude pravde za Džordža Flojda bićemo istinski na putu ka rasnoj pravdi u Americi“.

Ne možemo se više okretati od rasizma koji ranjava naše duše, kazao je bivši potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame.

Bajden se zapitao: „Zbog čega u ovoj zemlji toliko crnih Amerikanaca ujutro ustaje sa mišlju da bi mogli umreti samo zbog toga što žive svoj život“.

Više demokratskih predstavnika održali su govore u crkvi „Fountain of Praise“ u Hjustonu, što je ispraćaju dalo, ocene su, političku notu.

Njujorški gradonačelnik Bil de Blazio najavio je da će pet ulica biti preimenovano u „Black Lives Matter“ (crni životi su važni), dok je njujorška berza ćutanjem u trajanju od 8 minuta i 46 sekundi, koliko je trajao kobni policijski zahvat nad Flojdom, odala počast preminulom.

Flojdova smrt izazvala je proteste širom Amerike, ali i sveta, koji su ušli u treću nedelju bez vidljivih naznaka posustajanja.

Američki list Njujorker je uz tekst o aktuelnim protestima i onome što se događa na ulicama objavio i fotografiju koju je tvitovao republikanski senator Mit Romni na kojoj se vidi kako ovaj bivši predsednički kandidat maršira zajedno sa demonstrantima pod zastavom pokreta „Black lives matter“.

Kako ocenjuje filozof i društveni kritičar Noam Čomski u izjavi za Gardijan – „reakcija naroda na jezivo ubistvo Flojda bila je zadivljujuća po svom nacionalnom obimu, posvećenosti i međurasnoj solidarnosti“.

Čomski dodaje da je „malignost koja je inficirala Belu kuću izložena u svim svojim ružnoćama“.

On ukazuje da su marševi taktika te da nema mnogo toga vidljivog u vezi strategije ili konkretno artikulisanih ciljeva sem sveobuhvatne reforme policijskih praksi i njihove odgovornosti.

Nelini Stamp, direktorica strategije Stranke radnih porodica, i jedna od organizatora protesta za Džordža Flojda u Njujorku, ne slaže se sa Čomskim.

„Mislim da su zahtevi prilično jasni: reforma policije, preispitivanje javne bezbednosti i polako pobeđujemo.“

Ona je podsetila da je gradsko veće u Mineapolisu, gde je 25. maja policija ubila Flojda, izglasalo raspuštanje policijskog odeljenja i novi početak.

U Njujorku je pokrenuta zabrana upotrebe prigušivača takve vrste koji su 2014 ubili Afroamerikanca Erika Garnera.

Šef policije Portlanda podneo je ostavku, a na nacionalnom nivou su demokrate, koji kontrolišu Predstavnički dom Kongresa SAD, predstavili najambiciozniji plan reforme policije.

Kako navodi Stamp, možda estetski najjači signal promena jeste preimenovanje ulice nedaleko od Bele kuće u trg „Black Lives Matter“.

Ovakve pojedinačne pobede možda su mali pomak pred ogromnim američkim nevoljama.

„Da biste održali aktivizam na ulicama, treba vam mali uspeh“, smatra Dejna R. Fišer, profesorka sociologije koja se specijalizovala za protestne pokrete na Univerzitetu u Merilendu.

Fišer je uverena da ogromni zamah protesta u više od 750 gradova i mesta širom Amerike pruža zlatnu priliku za dramatične promene koje će se postići na biralištima u novembru.

„Vidimo neverovatne mogućnosti da ljudi preusmere ono što se događa na ulicama u politički aktivizam, posebno na tako važnim novembarskim izborima“.

Afroamerički lekari podržali proteste

„Kovid vas neće ubiti tako brzo kao metak“, kaže doktor Lukemon Babajde, lekar iz Nju Džersija, koji se priključio protestima u Njujorku protiv policijske brutalnosti. Kako je kazao, postaje sve jasnije da institucije ne čine dovoljno da bi se izjasnile protiv rasnih razlika, iako je dobro dokumentovano da crni Amerikanci imaju lošije zdravstvene rezultate iz bezbroj razloga.

Njegov kolega, Njujorčanin Stiven Mekdonald takođe je protestovao na Menhetnu odeven u beli mantil i sa maskom na licu. Oko njega je bilo ljudi u zelenim mantilima, takođe medicinara, mahom svi Afroamerikanci, koji su nosili parole „ne ubijaj moje pacijente“, „beli mantili za crne živote“… „Od posledica kovid -19 umrlo je dvostruko više crnaca od belaca, kao što je i policija ubila dvostruko više crnaca nego belaca“, kaže doktor Babajde.