Poziv „ruskoj inteligenciji“ za podršku

Aleksejevič (72) je sada jedina preostala vodeća članica opozicionog koordinacionog saveta koja je još na slobodi nakon što su naoružani muškarci juče ujutru uhapsili opozicionara i advokata Maksima Znaka.

Kako se navodi u saopštenju njegove pres službe objavljenom na mreži Telegram, Znak je došao u kancelariju kako bi učestvovao na video konferenciji, ali se nije uključio, samo je uspeo da pošalje poruku „maske“.

Uz tekstualnu poruku na mreži je priložena i fotografija na kojoj se vidi kako maskirane osobe u civilu odvode advokata.

Hapšenje 39-godišnjeg pravnika je usledilo nakon jednomesečnih masovnih protesta zbog spornih predsedničkih izbora na kojima je Lukašenko po šesti put izabran za predsednika.

Iako policija i službe bezbednosti nisu potvrdile hapšenje Znaka, on je nestao poput ostalih opozicionara koje su maskirane osobe privodile, a potom bi bilo saopšteno da su u pritvoru ili primorani na egzil.

Opozicionarka Marija Kolesnikova uhapšena je dan ranije na granici Belorusije i Ukrajine, a dvoje njenih saradnika uspeli su da izađu iz države. Minsk je na kraju priznao njeno hapšenje.

Kolesnikova je jedna od tri žene koje su učestvovale u predsedničkoj trci 9. avgusta. Druge dve Lukašenkove rivalke na izborima su uspele da napuste zemlju. Koordinacioni savet je uspostavljen kako bi se osigurao mirni transfer vlasti nakon spornih rezultata predsedničkih izbora u toj zemlji.

Obraćajući se novinarima koji su došli ispred njenog stana, Aleksejevič je obećala da će koordinacioni savet nastaviti svoj rad uprkos hapšenjima. Novinarka i književnica je takođe kazala da će ostati u Belorusiji uprkos snažnoj kampanji pritiska, prenosi ruska agencija Tass.

Beloruski istražitelji su pre dve nedelje ispitivali Aleksejevičevu o pokušajima saveta da preuzme vlast.

Ona je opet juče ponovila novinarima da „savet nije planirao puč“ ali da pokušava da olakša dijalog sa vlastima. Lukašenko je odbacio sve pozive da razgovara sa članovima saveta. Aleksejevič je pozvala „rusku inteligenciju da podrže belorusku opoziciju“.

Kako je pre dva dana najavljeno iz Brisela do sredine septembra biće nametnute sankcije protiv beloruskih zvaničnika – na spisku je 31 osoba a među njima i ministar unutrašnjih poslova Jurij Karev.

„Prvobitno smo dogovorili 14 imena, ali mnoge države su mislile da to nije dovoljno. Sada smo postigli konsenzus o dodatnih 17“, kazao je jedan evropski diplomata, prenosi Rojters.

Kako se navodi dalje, reč je o visokim funkcionerima odgovornim za izbore i nasilje. Ministri spoljnih poslova EU zatražili su još u avgustu u Berlinu političku podršku za sankcije protiv beloruskih zvaničnika, uključujući i zabranu putovanja u EU i zamrzavanje imovine.

Grčka i Kipar, koje traže odvojene sankcije za Tursku zbog spora u istočnom Sredozemlju, još nisu dale podršku za sankcije beloruskim zvaničnicima.

Nužna je saglasnost svih 27 članica EU dok bi, kako se spekuliše, Atina i Nikozija mogle iskoristiti davanje podrške toj listi kako bi osigurale strožije sankcije za Tursku.

Imena se, kako piše Rojters, mogu dodavati ali i uklanjati sa spiska, mada diplomate navode da bi formalni dogovor mogao biti postignut 21. septembra na sledećem sastanku šefova diplomatije EU.

Sankcije bi stupile na snagu dan kasnije. Lukašenka zasada nema na spisku EU za sankcije imajući u vidu da Nemačka, predsedavajuća EU, traži više vremena za dijalog i želi da ostavi mogućnost da se Lukašenko kasnije nađe na spisku.