„Pozivamo na saslušanje u vezi sa trgovinom uticajem“: Demokrate zahtevaju istragu poslova Trampovog zeta na Balkanu

„Pozivamo da sazovete saslušanje u vezi sa očiglednom trgovinom uticajem Džareda Kušnera i „Quid pro quo“ poslovima koji uključuju ulaganja u zamenu za zvanične akcije i da ispitate pretnje našoj nacionalnoj bezbednosti koje proizlaze iz toga.

Naš zahtev dolazi u svetlu navoda da Džared Kušner teži novim inostranim poslovima, baš kao što Donald Tramp postaje pretpostavljeni republikanski kandidat za predsednika“, stoji na sajtu Komiteta.

Republikanci su, piše Dejli mejl, proveli šest meseci u istrazi o opozivu Bajdena kopajući po njegovim vezama sa sumnjivim poslovima sina Hantera Bajdena i sada se čini malo verovatno da će izdejstvovati glasanje u Predstavničkom domu.

A sada demokrate rade na ‘osveti’ nakon meseci fokusiranja na porodicu Bajden.

Novo pismo demokratskog kongresmena Džejmija Raskina, signalizira da će demokrate verovatno staviti Kušnera na nišan.

Ranije ovog meseca Njujork tajms je izvestio da Kušner prilazi unosnim poslovima sa nekretninama u Albaniji i Srbiji.

Planovi na Balkanu kapitalizuju odnose koji je Kušner napravio tokom Trampove administracije: oni razrađuju sa Ričardom Grenelom, koji je bio vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe pod Trampom,  ambasador u u Nemačkoj i specijalni izaslanik za Balkan.

Demokrate tvrde da su Kušner i Grenel „otvoreno koristili svoj odnos sa Edijem Ramom, premijerom Albanije, od koga je tadašnji predsednik Tramp primio nezakonite novčane isplate dok je bio na funkciji predsednika“.

U izveštaju demokrata utvrđeno je da su Rama, njegovi savetnici i bivši ministar za infrastrukturu, Damjan Điknuri, potrošili oko 6.000 dolara za boravak u Trampovom hotelu u Vašingtonu, koji je tada bio u vlasništvu bivšeg predsednika.

Jedan od predloženih projekata bi navodno bio razvoj ostrva Sazan u Albaniji u luksuznu turističku destinaciju. Ostrvo je korišćeno kao tajna vojna baza za podmornice tokom Hladnog rata.

Drugi je planirani luksuzni hotel, 1.500 stambenih jedinica i muzej u Beogradu. I to na mestu nekadašnjeg sedišta Generalštava Jugoslavije koje je 1999. godine uništeno u NATO bombardovanju, rekli su Tajmsu u Skupštini Srbije i Kušnerovoj kompaniji.

Grenel je radio na sporovima između Srbije i Kosova, koji su često indirektno uključivali Albaniju.

Projekti uključuju zemljište koje je trenutno pod kontrolom vlada, što znači da će im trebati državni potpis na projekte.

Treći projekat – u Albaniji – jeste gradnja nekoliko hotela i stotine vila na poluostrvu Zvernec, priobalnom području u južnoj Albaniji, delu odmarališta poznatog kao Vlore.

Kušner je za Tajms rekao da poslovi, preko njegove investicione firme Affinity Partners, nisu finalizovani, ali su „prilično blizu“.

Nakon što je Tramp napustio funkciju 2021. Kušner je brzo osnovao novu firmu za investicione fondove, Affinity Partners, koja je do 2022. godine prikupila više od tri milijarde dolara kapitala, od čega je oko dve milijarde direktno stiglo od Saudijskog javnog investicionog fonda, suverenog fonda te kraljevine.

Kušner je bio blisko uključen u Trampovu politiku na Bliskom istoku tokom svog predsedništva i iskoristio je odnose koje je razvio tokom tog vremena kako bi zaključio ugovore, uključujući bliske odnose sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, de fakto vladarom Saudijske Arabije.

U međuvremenu, priča se da Grenel traži posao državnog sekretara u potencijalnoj drugoj Trampovoj administraciji. Nije se izvinio zbog svojih napora da iskoristi odnose sa vlastima da dovede investicije u Albaniju.

„Tražimo mogućnosti da investiramo kroz strana ulaganja na Balkanu, tačnije u Albaniji, a albanska obala je divna“, rekao je Grenel u intervjuu za balkanweb.

U televizijskom intervjuu u Albaniji prošle godine on je insistirao da nema ništa loše u takvim poslovima sada kada je on privatno lice.

„Radim na projektima, privatnim kapitalnim projektima, na kojima mogu da zarađujem“, rekao je. „Niko nikada ne bi trebalo da se izvinjava što želi da zaradi novac.“

Republikanci su povukli poređenja između Hantera Bajdena i njegovih poslovnih dogovora i Kušnera, tvrdeći da Kušner „ima karijeru poslovnog rukovodioca koja prethodi političkoj karijeri Donalda Trampa“.

Prošle nedelje, tokom saslušanja za opoziv, demokrata Raskin je podneo zahtev da se Kušneru pozove na sud  u vezi sa njegovom investicionom firmom.

Republikanski kongresmen Džim Džordan tvrdi da je Kušner imao pozitivan uticaj na spoljnu politiku, uključujući pomaganje u posredovanju u Abrahamovom sporazumu, ili mirovnim sporazumima između Izraela i arapskih zemalja posredstvom Trampove administracije.