John Prendergast/ Foto: Project syndicateSada kada je građanski rat u Etiopiji utonuo u naizgled tešku nerešivu borbu, SAD moraju da razmotre koje su im opcije da spreče dodatne ljudske gubitke. SAD su već dosta angažovane na posredovanju u naporima za postizanje prekida vatre i blisko sarađuju sa Afričkom unijom, EU i drugim zainteresovanim stranama.
U toj diplomatiji, kao i u većini afričkih mirovnih procesa, SAD imaju ulogu pružanja podrške. Međutim, one mogu da preuzmu vođstvo kada je reč o dva važna izazova koja se tiču spasavanja života – obezbeđivanje garancija da će biti pozivanja na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava i sprečavanje upotrebe gladi kao oružja rata.
Sve strane konflikta su počinile užasne masovne gnusne zločine i ti incidenti će se intenzivirati nastavkom borbe.
Na početku konflikta premijer Etiopije Abij Ahmed i njegov saveznik predsednik Eritreje Isaias Afverki videli su priliku da unište zajedničkog neprijatelja – Oslobodilački front naroda Tigraja (TPLF).
Snage etiopske i eritrejske vlade su imale na početku uspehe na bojištima, praćene taktikama kao što je masovno silovanje, etničko čišćenje i blokiranje pomoći u hrani.
Ali su ofanzive TPLF i njegovog saveznika Oslobodilačke vojske Oromo (OLA) ubrzo preinačile vojne dobitke vlade i na neko vreme su stavile TPLF i OLA na upadljivu distancu od glavnog grada Adis Abebe, izazvavši masovne diplomatske evakuacije.
U takvim okolnostima TPLF neće pristati na prekid vatre bez nekih ustupaka koje Abij najverovatnije neće prihvatiti, prolongirajući rat. Ali zloupotrebe ljudskih prava će najverovatnije biti nastavljene čak i ako TPLF i OLA na kraju zauzmu Adis Abebu. Za pravo pozivanje na odgovornost za ratne zločine i nalaženje kreativnih načina za isporuku humanitarne pomoći potrebno je rukovodstvo SAD.
Dok grupe za zaštitu ljudskih prava treba da očuvaju raspoložive dokaze za buduće pravne postupke, do bilo kakvog sudskog procesa najverovatnije još dugo u budućnosti neće doći, s neizvesnim rezultatima. Međutim, napori da se počinioci pozovu na finansijsku odgovornost mogli bi odmah da budu intenzivirani.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je u septembru i novembru nametnula targetirane sankcije ključnim eritrejskim akterima i entitetima. SAD, EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija i drugi treba da prošire listu tako da uključuje etiopske zvaničnike, lidere TPLF-a i druge aktere milicije koji su odgovorni za gnusne zločine. Imperativ je, međutim, da se prevaziđu okviri sankcija pojedincima i da se usvoje „mrežne sankcije“ kojima se targetiraju ne samo ključni lideri, već i fizički i pravni kanali preko kojih oni prenose novac, kao i njihovi pomagači u međunarodnom finansijskom sistemu.
Vlade potom treba da rade sa globalnim i regionalnim bankama na zatvaranju finansijskog sistema za sankcionisane entitete.
Drugim rečima, ove vlade treba da koriste sredstva koja se obično dovode u vezu sa vršenjem pritiska na Severnu Koreju, Iran i Rusiju umesto retko implementiranih jednokratnih sankcija pojedincima koje su postale obeležje međunarodnog finansijskog pritiska u Africi.
Potrebno je i da se hitno unaprede strategije za dodelu humanitarne pomoći. UN i nevladine organizacije hrabro pokušavaju da prevaziđu opstruisanje etiopske vlade njihovih humanitarnih operacija u Tigraju, ali u ovom trenutku samo jedan odsto od više od pet miliona Tigrajaca kojima je potrebna pomoć u hrani je i dobijaju.
Kada je reč o hrani kriza je intenzivirana tokom leta i jeseni, a dodatno je produbljena poslednjih mesec dana, pošto se ispostavlja da je etiopska vlada uglavnom zavrnula slavinu i na ono malo humanitarne pomoći koja „kaplje“ u regionu.
Ako ofanzive TPLF uskoro ne otvore humanitarni koridor iz Džibutija, humanitarna intervencija bez pristanka će biti jedina opcija da se spreči masovna glad u Tigraju.
Što se rat bude više odužio, veća je verovatnoća da će se Etiopija podeliti na regione pod kontrolom konkurentnih vlasti. Postajaće sve teže da se dostavi pomoć onima kojima je potrebna u područjima gde se vlast osporava.
Etiopija i širi Rog Afrike je mesto brojnih nevojnih intervencija za distribuciju neophodne pomoći kojom se spasavaju hiljade života.
Za vreme građanskog rata u Sudanu od kraja 1980-ih do 2000-ih, operacijama vazdušnim putem je dostavljana pomoć u područja južnog Sudana pod kontrolom pobunjenika koja su bila nepristupačna agencijama UN.
Slično tome, prekogranična humanitarna operacija iz Sudana na teritoriju pod kontrolom pobunjenika u Tigraju i Eritreji trajala je od 1981. do 1991.
Ovi primeri zajedno sa agresivnijim opcijama treba da budu hitno razmotreni da bi se pronašao najbolji način da se obezbedi pomoć.
Životi miliona Etiopljana su na kocki. SAD i druge vlade moraju da uvedu adekvatne mere da se obezbedi pozivanje na odgovornost i održe humanitarni napori za dostavljanje pomoći onima koji su pogođeni glađu.
Autor je suosnivač organizacije „Sentri“ i strateški direktor Kluni fondacije za pravdu. Bio je deo tima za posredovanje koji je okončao rat Etiopije i Eritreje 2000. Sa Markom Dafildom je napisao knjigu „Bez trupa i tenkova: Humanitarna intervencija u Etiopiji i Eritreji“.
Copyright: Project Syndicate, 2021.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
