Poznato ko je kriv za katastrofalni požar u Londonu 2017. kada su stradale 72 osobe: Objavljeni detalji istrage

Sedamdeset dve osobe su poginule kada je požar zahvatio 23-spratni blok socijalnih stanova u jednoj od najbogatijih oblasti zapadnog Londona u ranim satima 14. juna 2017.

To je bio najsmrtonosniji požar u stambenoj zgradi u Britaniji od Drugog svetskog rata.

U svom dugoočekivanom konačnom izveštaju, istraga je najviše odgovornosti za katastrofu pripisala kompanijama uključenim u održavanje i rekonstrukciju stambenog tornja, propuste lokalnih i nacionalnih vlasti, kao i kompanije koje su nepošteno plasirale zapaljive materijale za oblaganje kao bezbedne.

Takođe je bilo široko rasprostranjenih kritika i krivica upućenih na vladu, lokalne vlasti Kensingtona i Čelsija, industriju, regulatorne grupe, određene pojedince i loše pripremljenu vatrogasnu brigadu za godine neaktivnosti u pogledu zaštite od požara u visokim blokovima.

„Požar u Grenfel tornju bio je kulminacija višedecenijskih neuspeha centralne vlade i drugih tela na odgovornim pozicijama u građevinskoj industriji“, navodi se u izveštaju istrage koji ima 1.700 stranica.

U godinama nakon pakla, preživeli i rođaci poginulih tražili su da se odgovorni izvedu pred lice pravde i da protiv njih budu podnesene krivične prijave.

Dok je britanska policija saopštila da je 58 ljudi i 19 firmi i organizacija pod istragom, krivična gonjenja – uključujući i korporativno ubistvo iz nehata i prevaru – su još daleko zbog složenosti i potrebe da se razmotri izveštaj istrage.

„Ne mogu da se pretvaram da zamislim uticaj tako duge policijske istrage na ožalošćene i preživele, ali imamo jednu šansu da ispravimo istragu“, rekao je zamenik pomoćnika komesara Stjuart Kandi.

Portparol premijera Kira Starmera rekao je u utorak da je vlada odlučna da će odgovorni biti pozvani na odgovornost.

Raniji izveštaj istražnog tima iz 2019. koji se fokusirao na noćne događaje otkrio je da je kvar u frižideru u stanu na četvrtom spratu izazvao požar.

Plamen se tada nekontrolisano širio, uglavnom zato što je toranj tokom renoviranja 2016. bio prekriven oblogom – spoljašnjim panelima dizajniranim da poboljšaju izgled i dodaju izolaciju – napravljenim od zapaljivog aluminijumskog kompozitnog materijala.

Potresni izveštaji, uključujući one koji su stradali dok su čekali spasioce a pošto su sledili zvanične smernice da ostanu na mestu, izazvali su bes i nacionalnu preispitivanje oko građevinskih standarda i tretmana ljudi iz zajednica sa nižim primanjima.

Istraga, koju je vodio penzionisani sudija Martin Mur-Bik, otkrila je niz nedostataka; nisu izvučene lekcije iz prošlih požara visokih tornjeva a sistemi za testiranje su bili neadekvatni.

U istrazi se navodi da arhitekte iz Studio E, glavni izvođač radova Rajdon i podizvođač obloga Harli snose značajnu odgovornost za katastrofu.

Inspektori protivpožarne bezbednosti Exova takođe su okrivljeni što je zgrada ostavljena „u opasnom stanju po završetku rekonstrukcije“.

I savet Kensingtona i Čelsija i Organizacija za upravljanje stanarima (TMO), koja je upravljala stambenim fondom lokalnih vlasti, takođe su bili žestoko kritikovani.

Oni su pokazali ravnodušnost prema propisima o zaštiti od požara u godinama pre požara, a TMO, za čiji je težak odnos sa nekim stanarima rečeno da je stvorio „toksičnu atmosferu“, bio je neopravdano fokusiran na smanjenje troškova.

Dok su lokalna zajednica i dobrovoljne grupe hvaljene za pružanje podrške, savet je takođe kritikovan zbog sporog i „potpuno neadekvatnog“ odgovora na incident.

Okrivljene su i one firme koje su proizvodile i prodavale oblogu ili njenu izolaciju od pene – Celotex, Kingspan, and Arconic Architectural Products, francusku podružnicu američke kompanije Arconic. Istraga je zaključila da je bilo „sistematske nepravde“ sa njihove strane.

Pitanje spoljašnjih obloga izazvalo je zabrinutost širom Evrope gde je bilo sličnih požara u stambenim blokovima, kao što su u španskom gradu Valensiji u februaru i u Italiji 2021.

U Velikoj Britaniji, vladine brojke iz jula pokazuju da 3.280 zgrada na visini od 11 metara ili više još uvek ima nesigurne obloge, a radovi na sanaciji tek treba da počnu na više od dve trećine njih.