Koja su pravila rata i kako se primenjuju na sukob Izraela i Gaze?

Tim povodom, Gardijan je predstavio okvir međunarodnih zakona prema kojima bi rat ili oružani konflikti trebalo da se upravljaju.

Civili ne bi smeli da budu meta

Dozvoljene metode i sredstva ratovanja određeni su međunarodnim humanitarnim pravom, “jus in bello”, koji uključuje Ženevske konvencije iz 1949. i protokole iz 1977.

Centralni princip međunaronog humanitarnog prava, koji je primenljiv na sve učesnike, a ne samo na državne aktere, je da civili ne bi smeli da budu meta.

Pored toga, nalaže se da napad ne sme da bude izveden ako se „očekuje da će izazvati slučajne gubitke života civila, povrede civila, štetu na civilnim objektima ili kombinaciju navedenog“ koja bi bila prekomerna u odnosu na očekivanu vojnu dobit.

Postoje mnoge druge odredbe, koje takođe zabranjuju uzimanje talaca, prekomerno razaranje i prisvajanje imovine, kao i napade na bolnice.

Još jedna odredba glasi da humanitarnoj pomoći mora biti dozvoljen pristup civilima u nevolji.

Samoodbrana

Prema međunarodnom pravu, “jus ad bellum” se takođe odnosi na uslove pod kojima države mogu da pribegnu ratu ili upotrebi oružane sile.

Samoodbrana, kako navodi Izrael u svom odgovoru, predstavlja jedno od opravdanja za rat, a član 51 povelje Ujedinjenih nacija odobrava ovo pravo „ako dođe do oružanog napada“.

Međutim, ostvarivanje ovog prava na samoodbranu i dalje je predmet međunarodnog humanitarnog prava.

Drugim rečima, zakonito sprovođenje samoodbrane ne dozvoljava nekoj državi da pribegne neograničenim sredstvima, i podleže zakonu kako bi se patnje u oružanim sukobima svele na minimum.

Ovo će postati sve veći problem u narednim danima kako se pažnja okreće Gazi.

U utorak je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao: „Izrael ima pravo da se brani, ali to mora da radi u skladu sa međunarodnim pravom, humanitarnim pravom”.

Međunarodni zločini

Postoji i međunarodno krivično pravo, koje potpada pod nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (MKS) i nacionalnih sudova.

MKS ima nadležnost nad pojedincima za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid i, u ograničenoj meri, zločin agresije (vođenje nezakonitog rata).

MKS opisuje ratne zločine kao „teška kršenja Ženevskih konvencija“, kao i „druga ozbiljna kršenja zakona i običaja koji se primenjuju u međunarodnim oružanim sukobima“.

To obuhvata kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući neke od gore navedenih odredbi.

Zločini protiv čovečnosti uključuju ubistvo, istrebljenje i deportaciju ili prisilno premeštanje stanovništva “kada su počinjeni kao deo široko rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kojeg civilnog stanovništva”.

U kontekstu tekućeg sukoba, čini se da će među zločinima koji će biti istraživani i krivično gonjeni najverovatnije biti ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, navodi Gardijan.

Obe strane su takođe suočene sa optužbama za genocid, iako je to krivično delo teže krivično goniti, a podrazumeva „dela počinjena sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa”.

Za razliku od ratnih zločina, zločini protiv čovečnosti i genocid ne moraju biti povezani sa oružanim sukobom.

Izrael nije član MKS, ali se Palestina pridružila 2015. godine, a zločini počinjeni na teritoriji Palestine (od strane bilo kojeg državljanina, uključujući i one koji nisu Palestinci) i koje su počinili palestinski državljani (unutar teritorije zemlje ili izvan nje) mogu potpasti pod nadležnost MKS.

MKS je 2021. godine otvorio istragu o navodnim ratnim zločinima na palestinskim teritorijama koje su počinili i Izraelci i Palestinci, uključujući i one tokom rata u Gazi 2014. godine. Izrael se žestoko opirao ovoj istrazi.