„Pre tri meseca nije bilo moguće pričati o tome“: Kako bi izgledala postputinovska Rusija?

Ako je tako, mogu li prognane demokratske snage da se ujedine u koherentan blok i postoji li neki način da se nametnu na političkoj sceni?

Blizu 300 prognanih ruskih opozicionih političara i aktivista okupilo se da razgovara o ovim pitanjima u Evropskom parlamentu ove nedelje, a sastanak je održan upravo kada su stigle vesti o rušenju brane Nova Kahovka, što je najnovija sumorna epizoda u ratu Vladimira Putina protiv Ukrajine, piše Gardijan.

Ovaj forum u Briselu, koji su sazvala četiri poslanika u Evropskom parlamentu, bio je prvi takav skup kome je neko evropsko parlamentarno telo dalo zvanični status, dok neki u Evropi počinju da razmišljaju o tome kako bi izgledale konture postputinovske Rusije.

„Ovo je prvi put da neko govori o mogućnosti postputinizma. Pre tri meseca to nije bilo moguće. Zemlje Evropske unije su mislile da će Putin biti predsednik još godinama, ako ne i decenijama“, rekao je Bernar Geta, francuski član Evropskog parlamenta koji je bio jedan od organizatora foruma.

Mihail Hodorovski, koji je bio najbogatiji čovek u Rusiji pre nego što je 2003. zatvoren na deset godina, kaže da prosto zamenjivanje Putina nekom drugom osobom iz njegovog sistema ne bi donelo nikakvu promenu.

„Režim je onaj koga bi trebalo uništiti. Ne postoji drugi put ka mirnoj normalnoj budućnosti za Rusiju, Evropu i ceo svet“, kaže on.

Ruska opozicija ovo priča već godinama, a to često zvuči kao pusta želja.

Ali, sa udarima bespilotnih letelica i vojnim udarima unutar Rusije, kao i sukobima među elitama koji se prelivaju u javnost, neki u Evropi takođe počinju da se pitaju da li je Putin onoliko bezbedan u Kremlju koliko su mislili da jeste.

Međutim, to kako bi postputinovska Rusija izgledala je predmet debate.

Andrius Kubilius, litvanski član EP i bivši premijer koji je bio glavni organizator konferencije, kaže da još uvek samo mali deo evropskih političara veruje da bi u Rusiji moglo da dođe do demokratskih promena, ali smatra da je važno o tome raspravljati za dobrobit kako Rusije tako i Ukrajine.

„Ako velike evropske prestonice ne budu verovale u mogućnost demokratske Rusije – u šta, priznajem, nije baš lako verovati u ovom trenutku – mogle bi jedino da veruju da će ili isti režim ostati na vlasti zauvek, ili da će Rusija kolapsirati u potpunu katastrofu“, dodaje on.

Ako bi zapadni političari verovali da bi potpuna pobeda ukrajinske vojske značila kolaps Rusije u još goru diktaturu ili građanski rat, oni bi počeli da se plaše pobede Ukrajine, ukazao je Kubilius.

Neki od učesnika konferencije su otišli iz Rusije pre više od decenije, dok su drugi pobegli nakon što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu prošle godine.

Oni su u Brisel doputovali iz Berlina, Viljnusa, Pariza, Tbilisija i mnogih drugih gradova koji su postali čvorišta za ruske izgnanike.

Mnogi učesnici kongresa su sugerisali da je kolaps Putinovog režima pitanje vremena, a ne izvesnosti, dodajući da bi, iako bi početnu postputinovsku eru mogao da obeleži grabež za vlašću među onima iz užeg kruga, stvari uskoro mogle da počnu brzo da se menjaju.

„Bilo koji postputinovski vladar bio bi znatno slabiji u pogledu legitimnosti i autoriteta u javnosti. Režim će pokušati da zadrži vlast ali to neće dugo potrajati“, kaže Vladimir Milov, dugogodišnji opozicioni političar koji je bio zamenik ministra energetike u ranim danima Putinove vladavine.

„Upravo tada treba da izvšimo pritisak na ljude da progovore“, dodaje on.

Jedini Ukrajinac na forumu bio je Oleksej Arestovič, koji je podneo ostavku u januaru, a bio je viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Arestovič je odbacio gledište – često u Ukrajini – da bi rusku opoziciju trebalo ignorisati zato što deli imperijalistički način razmišljanja Kremlja, rekavši da je to „politička kratkovidost“.

On kaže da je važno razmišljati o tome kako da se promeni režim u Rusiji, umesto jednostavno se nadati da će se Rusija raspasti.

„Dok Rusija nije slobodna, nismo ni mi potpuno slobodni zato što to znači da je uvek moguć pokušaj da se započne novi rat. Tako da i u smislu bezbednosti Ukrajine moramo da razgovaramo o oslobođenju Rusije“, rekao je Arestovič.

I pored svih razgovora na forumu, ruska opozicija ostaje podeljena oko toga kako je najbolje sarađivati.

U Briselu je bilo primetno odsustvo predstavnika fondacije zatvorenog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, najpoznatijeg opozicionog lidera, koji su i ranije bojkotovali mnoge slične događaje verujući da su besmisleni.

Nije bio prisutan ni Ilja Ponomarev, bivši poslanik koji je bio jedini ruski parlamentarac koji je glasao protiv aneksacije Krima 2014. i ubrzo potom pobegao u Kijev, gde je dobio ukrajinsko državljanstvo.

On sada tvrdi da ima veze sa partizanskim pokretima unutar Rusije i sa oružanim jedinicama koje su sprovele prekogranične upade u Rusiju iz Ukrajine proteklih nedelja.

Ponomarev je u četvrtak u Varšavi održao svoj forum posvećen kreiranju zakonodavstva za postputinovski tranzicioni period.

Kako prenosi Gardijan, na marginama foruma u Briselu mnogi su privatno priznali da neke od diskusija o hipotetičkoj budućnosti Rusije zvuče kao preuranjene puste želje, ali neki ističu i da bi stvari u toj zemlji mogle brzo da se promene i da je najvažnije biti spreman za to.