Pred Evropskim sudom prvi slučajevi o uticaju klimatskih promena na ljudska prava

Jedan slučaj uključuje više od 2.000 žena starije životne dobi koje tuže švajcarsku vladu, tvrdeći da je njena politika o klimatskim promenama ugrozila njihova prava na život i zdravlje.

Ako sud u Strazburu presudi u njihovu korist, stručnjaci smatraju da bi slučaj mogao biti presedan ne samo za 46 država članica Saveta Evrope, već i šire, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Evropski sud za ljudska prava održao je juče ročišta po tužbama protiv Francuske i Švajcarske zbog navodnih propusta u zaštiti životne sredine, što je prvi put da su vlade na optuženičkoj klupi suda zbog navodne neaktivnosti u pogledu klimatskih promena, ukazuje agencija Frans pres.

Slučaj protiv Švajcarske zasnovan je na žalbi udruženja žena prosečne starosti od 73 godine, koje sebe nazivaju Klubom klimatskih seniorki.

One optužuju švajcarske vlasti za razne propuste u pogledu klimatskih promena za koje kažu da predstavljaju kršenje obaveze vlade da zaštiti živote, domove i porodice građana.

Tužbu protiv Francuske pokrenuo je Damjan Karem, bivši gradonačelnik Gran Sinta, predgrađa Denkerka na severu Francuske, koji takođe tvrdi da vlada nije ispunila svoju obavezu zaštite života preduzimanjem koraka da spreči klimatske promene.

Bivša francuska ministarka ekologije Korin Lepaž, koja je među Karemovim advokatima, smatra da su ulozi izuzetno visoki.

Ona je kazala da ako „Evropski sud prizna da klimatski propusti krše prava pojedinaca na život i normalan porodični život, onda to postaje presedan u svim državama članicama Saveta i potencijalno u celom svetu“.

Treći slučaj, čiji ročište još nije zakazano, pokrenuli su mladi Portugalci koji tvrde da je klimatska neaktivnost desetina država doprinela toplotnim talasima u Portugaliji, za koje navode da utiču na njihova prava.

Klimatski slučaj koji je grupa ekoloških aktivista Grinpis pokrenula u ime penzionerki iz Švajcarske, saslušan je pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu nakon što su domaći sudovi, tokom šestogodišnje pravne bitke, dva puta odbili predmet kao neprihvatljiv, ističe Rojters.

Šest advokata, uključujući dva elitna iz Kraljevskog veća Velike Britanije, zajedno sa prvobitnim timom, pripremili su slučaj navodeći u prijavi četiri povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima, uključujući pravo na život.

Među argumentima su tvrdnje Međuvladine komisije UN za klimatske promene da su žene starije životne dobi u najvećem riziku od smrtnosti uzrokovane toplotnim talasima.

Osim medicinske dokumentacije, slučaj koristi nove dokaze da su starije žene manje sposobne da regulišu svoju telesnu temperaturu, pozivajući se na nekoliko izveštaja, uključujući dokument Svetske zdravstvene organizacije u kojem se kaže da većina evropskih studija pokazuje da su žene u većoj opasnosti da umru od toplotnih udara.

Takođe se navodi da se oko 30 odsto smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinama u Švicarskoj može pripisati klimatskim promenama poslednjih godina, ukazujući na rezultate studije iz 2021. objavljene u časopisu Nejčr.

Švajcarska je postavila cilj da prepolovi emisiju gasova s efektom staklene bašte do 2030. i da postigne neto nulu do 2050. Ipak, ukazuje Rojters, advokati podnosilaca zahteva kažu da su ti ciljevi „užasno neadekvatni“ i traže od sudskog veća da naloži retko izdavane takozvane „opšte mere“ koje u ovom slučaju podrazumevaju konkretne ciljeve smanjenja emisije ugljenika u određenom roku.

Bruna Molinari, koja ima 81 godinu i pati od astme, za koju kaže da je pogoršana preteranim vrućinama, rekla je za Rojters da se nada da će ishod bar koristiti generacijama koje dolaze.

„Kao baka i majka, mislim da imaju pravo da imaju klimu koja je bolja od one koju imamo“, rekla je ona, kašljući sve vreme.

Među više od 2.000 žena koje tuže vladu je i 85-godišnja Mari Iv Volkof koja tvrdi da je zbog kardiovaskularne bolesti tokom prošlogodišnjeg toplotnog talasa u Švajcarskoj morala biti u „klimatskom lokdaunu“ 11 nedelja, što joj je, kako kaže, teže palo od mera zatvaranja tokom pandemije COVID-19, navodi Rojters.

Njena medicinska dokumentacija, koja čini deo pravne okosnice slučaja i koju je pregledao Rojters, pokazala je da ima nepravilan rad srca koji se pogoršava tokom većih temperatura zbog čega je prisiljena da udvostruči korišćenje lekova i da miruje.

Švajcarska vlada je odbila da komentariše slučaj, ali su tokom šestogodišnje pravne bitke lokalni sudovi naveli da su promene u životu žena za vreme toplotnih talasa poput ostanka kod kuće bile „prilično uobičajene“ i da su pogođeni svi, uključujući biljke i životinje.

U širem smislu Švajcarska je navela da prepoznaje da su klimatske promene problem za zemlju u kojoj temperature rastu skoro dvostruko više od globalne stope, ali da se rešenja moraju naći kod kuće.

Strazbur je ubrzao postupak, što znači da bi sudije trebalo da donesu odluku u roku od godinu dana umesto uobičajene tri.

Jedna od žena koja je podnela tužbu je 74-godišnja švajcarska aktivistkinja Elizabet Stern koja se poput drugih članica Kluba klimatskih seniorki nada da bi u Strazburu mogao da bude stvoren presedan o tome da li je zaštita od klimatskih promena ljudsko pravo, ističe Juronjuz.

Stern se nada da sudije mogu saslušati slučaj „bez ideologije“ kako bi utvrdili da li su prekršeni članovi 2. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ako sud odluči da je zaštita klime pitanje ljudskih prava, to će, naglašava Juronjuz, uticati na ostalih 46 država Saveta Evrope, čemu se članice Kluba nadaju.

Ovo je prvi put da će Evropski sud za ljudska prava održati javnu raspravu kako bi utvrdio u kojoj meri zemlja poput Švajcarske mora da smanji emisije kako bi zaštitila ljudska prava svog stanovništva, dodaje evropski televizijski kanal, uz zaključak da bi odluka koja uključuje borbu protiv klimatskih promena i pitanje ljudskih prava mogla biti istorijski trenutak.