„Prednost imaju bogati belci“: Dvostruki standardi EU posle brodoloma

Grupe čiji su predstavnici razgovarali s novinarima londonskog lista „Gardijan“, izrazili su žaljenje zbog smrti sedam ljudi na luksuznom brodu tokom oluje kod obale Italije.

Nemačka humanitarna organizacija „Sea-Eye“ koja je nedavno u jednoj misliji spasla 262 osobe na Sredozemnom moru, izjavila je da je odziv u slučaju „Baesiana“ pokazao „užasan kontrast“ jer „nažalost, stav medija, društva i politike zavisi od toga ko se davi“.

„Izveštavanje o tragedijama ili o našim akcijama spasavanja na Sredozemnom moru nije ni približno tako opsežno kao u slučaju brodoloma jedrilice kod Sicilije“, saopštila je ta organizacija.

„Baesian“ je potonuo kod Portičelai, pošto se ispostavilo da je britanski tehnološki magnat Majk Linč bio na tom brodu, mediji širom sveta su pojačali izveštavanje, prateći svaki detalj razvoja događaja.

Dok je „Baesian“ dobio pomoć u roku od nekoliko minuta pošto je upozorio vlasti da tone, nekoliko dana kasnije su ignorisani pozivi u pomoć u vezi sa gumenjakom koji je sa 43 osobe tonuo u centralnom Sredozemnom moru, rekla je na društvenim mrežama druga nemačka nevladina organizacija, „Sea-Watch“.

Verovatno u pokušaju da se smanji opterećenje čamca i zaštiti četvoro dece u njemu, 12 migranata je skočilo u more i borilo se da ostane na površini.

„Za italijanske i evropske vlasti postoje brodolomi napisani velikim i napisani malim slovima – u slučaju prvog se odmah spasava, a drugi je prepušten sudbini“, kaže „Sea-Watch“.

Pošto su vlasti one na gumenjaku ostavile da čekaju više od 24 sata, spasilački brod nevladine organizacije je stigao i uspeo da ih spase.

„Vlasti nisu ništa preduzele za spasavanje“, kaže „Sea-Watch“. „To nije slučajno, to je dvostruki standard EU“.

„Nije pogrešno intervenisati da bi se spasli bogati pojedinci na jahtama ili turisti, ali nije u redu nedoslednost u primeni iste strategije za spasavanje migranata u nevolji“, rekao je Luka Kazarini, jedan od osnivača nevladine organizacije „Mediterranea Saving Humans“.

„Sea-Eye“ kaže da su se oni koji su hteli da spasu živote tražilaca azila, borili sa upadljivo drugačijim uslovima: „Evropske vlade poput Italije nas kriminalizuju i sprečavaju da spasavamo, na primer tako što smo raspoređeni u izuzetno udaljene luke ili su naši brodovi zatočeni“.

Stav nevladinih organizacija je izgleda podržao papa Franja, koji je u sredu oštro osudio odnos prema ljudima koji prelaze Sredozemno more da bi ušli u Evropu, opisujući uskraćivanje pomoći plovilima kao „težak greh“.

„Ima onih koji sistematski i svim sredstvima rade ;da odbiju migrante“, rekao je papa tokom nedeljne opšte audijencije na Trgu Svetog Petra. „A kada to svesno rade oni koji imaju odgovornost (vlast), to je težak greh“, naglasio je on.

U nedavnom izveštaju izračunato je da je to što Italija humanitarne spasilačke brodove redovno ;šalje ;u udaljene luke, dovelo do toga da su oni prošle godine izgubili 374 dana delovanja na moru što stvara dodatne troškove i aktivno ih sprečava da spasu više života.

Organizacija „Sea-Watch“ kaže da je „ogorčena zbog političkog licemerja“ i ukazuje da je više od 30.000 ljudi u poslednjoj deceniji izgubilo život na Sredozemnom moru, a „svakodnevno vidimo aktivno nepružanje pomoći ljudima koji odnekud beže, iako spasavanje života ne sme zavisiti od boje nečije kože ili veličine novčanika“.

Oskar Kamps iz nevladine organizacije „Open Arms“ je rekao da potonuće jedrilice kod Sicilije podseća na višemilionske napore spasavanja petorice ljudi iz podmornice „Titan“ koji su 2023. ronili do olupine „Titanika“ na severu Atlantskog okeana.

„Resursi koji se ulažu u potragu za luksuznim brodom ili jahtom uopšte nisu isti“ kao u sličaju potonuća broda s migrantim, rekao je on.

Kao primer je naveo vađenje tela migranata iz mora: „Vlasti ne žele da ih vade jer je to za njih mnogo posla: moraju da ih identifikuju, uzmu uzorke DNK, sahrane“, te mnogi migranti koji su se udavili, ostaju u moru.

Zbog toga i administrativnih i političkih prepreka za spasilačke brodove rekao je da ga je „sramota što pripada ovom društvu“ i „što smo deo Evropske unije koja je izgubila principe i vrednosti na kojima je zasnovana“, zaključuje „Gardijan“.