Znate li kako se bira predsednik u SAD: Sve o elektorskom koledžu i kako funkcioniše

I zato su tvorci ustava osmislili elektorski koledž, piše BBC.

Manje države su više volele ovaj sistem jer im je davao bolju priliku da se izraze nego većinski sistem.

Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Ukupno postoji 538 elektora.

Elektorski koledž su više volele i južnjačke države, gde su robovi činili većinski deo stanovništva.

Iako robovi nisu mogli da glasaju, oni su se brojali na američkom popisu stanovništva (kao tri petine osobe).

Budući da je broj elektorskih glasova određivan na osnovu broja stanovnika, južnjačke države su imale veći uticaj na izbor predsednika nego što bi im pružio većinski izborni sistem.

Kalifornija ima najviše – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.

Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi, piše na sajtu američke vlade usa.gov.

Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.

Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.

Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne swing state (kolebljive države) – one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu – umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje.

Svaka država koju osvoje približava ih broju od 270 elektorskih glasova koji su im potrebni.

Iako neki od kandidata osvoji većinu glasova birača to ne znači da je izabran za predsednika.

Moguće je da kandidat bude najpopularniji među glasačima na nacionalnom nivou, ali da ne uspe da osvoji dovoljno država kako bi stekao 270 elektorskih glasova.

Dva od poslednjih pet izbora dobili su kandidati koji su imali manje glasova od opšte populacije nego njihovi rivali.

Donald Tramp je 2016.  imao gotovo tri miliona glasova manje od Hilari Klinton, ali je dobio izbore zato što mu je elektorski koledž dodelio većinu.

Džordž Buš je 2000.  pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu glasova za više od pola miliona.

Samo još trojica predsednika izabrana su bez osvajanje većine glasova, svi u 19. veku: Džon Kvinsi Adams, Radeford B. Hejz i Bendžamin Harison.

Džo Bajden je na izborima 2020. osvojio je 306 elektorskih glasova, a republikanac Tramp 232.