Predsednički izbori u SAD: Za šta se sve zalažu Tramp i Kamala Haris?

Američki birači glasaće za potpredsednicu SAD iz redova demokrata Kamalu Haris ili za republikanca Donalda Trampa na dan predsedničkih izbora 5. novembra.

Inflacija

Haris je rekla da će njen prioritet prvog dana biti pokušaj smanjenja troškova hrane i stanovanja za zaposlene porodice.
Ona obećava da će zabraniti dizanje cena namirnice, pomoći onima koji prvi put kupuju nekretninu i pružiti podsticaje za povećanje ponude stambenih objekata.

Inflacija je kao i u mnogim zapadnim zemljama skočila tokom mandata predsednika Bajdena, delom zbog problema sa snabdevanjem posle kovida i rata u Ukrajini. Od tada je u padu.

Tramp je obećao da će „okončati inflaciju i ponovo učiniti Ameriku pristupačnom“, a na postavljeno pitanje je odgovorio da će više bušenja nafte smanjiti troškove energije.

Obećao je niže kamatne stope, nešto što predsednik ne kontroliše, i kaže da će deportovanje imigranata bez dokumenata ublažiti pritisak na stanovanje. Ekonomisti upozoravaju da bi njegovo obećanje da će uvesti veći porez na uvoz moglo da podstakne cene.

Porez

Haris želi da poveća poreze velikim kompanijama i Amerikancima koji zarađuju 400.000 dolara (305.000 funti) godišnje.
Ali ona je takođe predstavila izvesni broj mera koje bi olakšale poresko opterećenje porodicama, uključujući proširenje poreskih kredita za decu.

Ona je raskrstila sa Bajdenom u vezi s porezom na kapitalnu dobit, podržavajući umereniji rast sa 23,6 odsto na 28 odsto u poređenju sa njegovih 44,6 odsto.

Tramp predlaže niz smanjenja poreza u bilionskim vrednostima, uključujući produžetak smanjenja poreza iz 2017. godine, što je uglavnom pomoglo bogatima.

Kaže da će ih platiti većim rastom i carinama na uvoz. Analitičari kažu da će oba poreska plana povećati deficit, aliće Trampov više.

Abortus

Haris je u svojoj kampanji stavila prava na abortus na centralno mesto, a ona nastavlja da se zalaže za zakon koji bi garantovao reproduktivna prava širom zemlje.

Tramp je imao poteškća da pronađe doslednu poruku o abortusu.

Trojica sudija koje je imenovao u Vrhovnom sudu dok je bio predsednik SAD bili su ključni u poništavanju ustavnog prava na abortus, presude iz 1973. poznate kao Ro protiv Vejda.

Imigracija

Haris je imala zadatak da se uhvati u koštac sa osnovnim uzrocima krize na južnoj granici i pomogla je da se prikupe milijarde dolara privatnog novca za regionalne investicije koje imaju za cilj zaustavljanje priliva novih stanovnika ka severu.

Rekordan broj ljudi prešao je iz Meksika krajem 2023. godine, ali je od tada taj broj pao na najniži nivo u četiri godine. U ovoj kampanji, ona je pooštrila svoj stav i istakla svoje iskustvo tužioca u Kaliforniji u borbi protiv trgovaca ljudima.

Tramp je obećao da će zatvoriti granicu tako što će dovršiti izgradnju zida i pooštriti kontrole. Ali je pozvao republikance da odustanu od tvrdolinijaškog, međustranačkog zakona o imigraciji, koji podržava Haris. Ona kaže da bi oživela taj dogovor ako bude izabrana.

On je takođe obećao najveću masovnu deportaciju migranata bez dokumenata u istoriji SAD. Stručnjaci su za BBC rekli da će ovo naići na pravne izazove.

Spoljna politika

Haris je obećao da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“. Ona je obećala da će, ako bude izabrana, obezbediti garancije da SAD, a ne Kina, pobede u „takmičenju za 21. vek“.

Ona je dugogodišnji zagovornik rešenja o dve države između Izraelaca i Palestinaca i pozvala je na prekid rata u Gazi.

Tramp ima izolacionističku spoljnu politiku i želi da se SAD izoluju od sukoba u drugim delovima sveta.

On je rekao da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata sporazumom sa Rusijom, što je potez za koji demokrate kažu da bi ohrabrio Vladimira Putina.

Tramp se pozicionirao kao nepokolebljivi pobornik Izraela, ali je malo toga rekao o tome kako će okončati rat u Gazi.

Trgovina

Haris je kritikovala Trampov sveobuhvatni plan da uvede carine na uvoz, nazivajući to nacionalnim porezom za zaposlene porodice koji će koštati svako domaćinstvo 4.000 dolara godišnje.

Očekuje se da će ona imati ciljaniji pristup oporezivanju uvoza, zadržavajući tarife koje je Bajden-Harisova administracija uvela na deo robe koja se uvozi iz Kine, poput električnih vozila.

Tramp je tarife učinio centralnim obećanjem u ovoj kampanji. On je predložio nove carine od 10-20 odsto na veći deo inostrane robe, a mnogo veće na onu iz Kine.

Takođe je obećao da će namamiti kompanije da ostanu u SAD da bi proizvodile robu, tako što će im dati nižu stopu korporativnog poreza.

Klima

Haris je kao potpredsednik pomogla u donošenju Zakona o smanjenju inflacije, kojim je kanalisano stotine milijardi dolara ka obnovljivim izvorima energije, i programe poreskih kredita i popusta na električna vozila.

Ali je odustala od svog protivljenja frakingu, tehnici za dobijanje gasa i nafte kojoj se protive ekolozi.

Dok je bio u Beloj kući, Tramp je ukinuo stotine mera za zaštitu životne sredine, uključujući ograničenja emisija štetnih gasova iz elektrana i vozila.

Zdravstveni sistem

Haris je bila u administraciji Bele kuće koja je smanjila troškove lekova na recept i ograničila cene insulina na 35 dolara.

Tramp, koji je često obećavao da će ukinuti Zakon o pristupačnoj nezi, rekao je da bi ga, ako bude izabran, samo poboljšao, ne dajući detalje. Zakon je bio ključan za dobijanje zdravstvenog osiguranja za milione ljudi.

On je pozvao na lečenje neplodnosti koje finansiraju poreski obveznici, ali tome bi se mogli suprotstaviti republikanci u Kongresu.

Red i zakon

Haris je pokušala da uporedi svoje iskustvo kao tužioca sa činjenicom da je Tramp osuđen za zločin.

Tramp je obećao da će uništiti narko-kartele, ugušiti nasilje bandi i ponovo izgraditi gradove koje vode demokrate za koje kaže da su preplavljeni kriminalom.

On je rekao da će koristiti vojsku ili Nacionalnu gardu, rezervne snage, da se uhvati u koštac sa protivnicima koje naziva „unutrašnjim neprijateljem“ i „radikalnim levičarskim ludacima“ ako poremete izbore.

Oružje

Haris je učinila sprečavanje nasilja oružjem ključnim obećanjem, a ona i Tim Volc, oboje vlasnici oružja, često se zalažu za strože zakone. Ali oni će otkriti da će za poteze poput proširenja provere prošlosti ili zabrane jurišnog oružja biti potrebna pomoć Kongresa.

Tramp se pozicionirao kao nepokolebljivi branilac Drugog amandmana, ustavnog prava na nošenje oružja. Obraćajući se Nacionalnom streljačkom udruženju u maju, rekao je da je njihov najbolji prijatelj.

Marihuana

Haris je pozvala na dekriminalizaciju marihuane za rekreativnu upotrebu. Ona kaže da je previše ljudi poslato u zatvor zbog posedovanja i ukazuje na nesrazmeran broj hapšenja Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca.

Tramp je ublažio svoj pristup i rekao da je vreme da se okončaju „nepotrebna hapšenja i zatvaranja“ odraslih zbog malih količina marihuane za ličnu upotrebu.