turska izboriFoto: BEtaphoto/AP Photo/Metin Yoksu

 

Samo tri kandidata su u trci na predsedničkim izborima danas u Turskoj – dugogodišnji predsednik Redžep Tajip Erdogan, lider opozicije Kemal Kiličdaroglu i autsajder Sinan Ogan, piše Dojče vele (DW) uz ocenu da poslednje ankete ukazuju da će biti uzbudljivo.

Lider širokog opozicionog fronta Kemal Kiličdaroglu mogao bi da računa na 49,3 odsto podrške, aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan na 43,7 odsto, dok treći kandidat Sinan Ogan, nema šansi, ali bi njegovi birači mogli da budu značajan kapital za Kiličdaroglua, ukoliko dođe do drugog kruga izbora.

Redžep Tajip Erdogan, od gradonačelnika Istanbula (1994-1998) napredovao je do predsednika. Sam je sebi čak izgradio i novu palatu. Taj 69-godišnji političar vlada Turskom od 2002. godine, kada je došao na vlast kao osnivač umereno-islamističke Partije pravde i razvoja (AKP).

Do 2014. bio je premijer, otada je predsednik. Kao predsednik, učvrstio je ustavnu moć na referendumu 2017, tako da sada kontroliše politiku, administraciju i pravosuđe na način bez presedana u istoriji Turske. Erdogan je još 2012. kritikovao koncept klasične podele vlasti, koji je opisao kao „prepreku“.

Poslednjih godina je pod pritiskom zbog ekonomske situacije i sve većih ograničenja ljudskih prava i vladavine prava u zemlji. Položaj mu je dodatno uzdrman i nakon katastrofalnih zemljotresa početkom godine.

Kemal Kiličdaroglu nikada nije bio viđen kao nada opozicije, ali se na kraju ipak probio. Zajednički je kandidat opozicionog saveza, takozvanog Šestočlanog stola.

Taj 74-godišnji političar smatra se borcem protiv korupcije, a jedan od njegovih nadimaka je i „ujak demokratije“. Od 2007. je lider kemalističko-sekularne Republikanske narodne partije (CHP).

Najveće obećanje koje su dali Kiličdaroglu i njegova koalicija jeste da će Tursku ponovo transformisati, odnosno da će joj, koliko god je to moguće, vratiti sve ustavne izmene koje je Erdogan napravio da bi proširio svoju vlast: parlamentarnu demokratiju, vladavinu prava, slobodu mišljenja i medijske slobode trebalo bi što pre ponovo uspostaviti i pritom poštovati podelu vlasti.

Kiličdaroglu je nedavno najavio da će kao predsednik ukinuti krivično delo „vređanje predsednika“ – krivičnopravnu klauzulu koja je omogućila Erdoganu da do danas optuži veliki broj ljudi. U izbornoj kampanji podržavaju ga i gradonačelnici Istanbula i Ankare, a sudeći po izjavama kurdskih političara, procenjuje se da će dobiti i 15 do 20 odsto kurdskih glasova.

Nakon što je Muharem Indže (nekada iz CHP, a sada ima svoju stranku Domaća partija) povukao svoju kandidaturu, u trci je ostao samo još Sinan Ogan. On je apsolutni autsajder, a podržava ga ultranacionalistički „mikropartijski savez“.

Godine 2011. ušao je u parlament sa MHP, kada ona još nije bila u koaliciji sa Erdoganovom AKP. Isključen je iz stranke 2015, ali je ta odluka povučena nakon sudskog spora. Međutim, 2017. ponovo je izbačen uz objašnjenje da je „ozbiljno narušio jedinstvo stranke“.

Optužen je i za „ozbiljan nedostatak discipline u odnosu na predsednika stranke“. Iako je u to vreme važio za mogućeg naslednika partijskog vrha, on sada nema realne šanse da bude izabran.

Njegova spoljnopolitička linija prilično je jasna. Obećava, na primer, da se „više neće slaviti Dan nezavisnosti Grčke“. Kao ultranacionalista, on ističe da bi Turska trebalo posebno da vodi računa o „turskim zemljama“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari