„Ko će otići u nedelju“: Predsednički sukob u Gruziji se približava prelomnoj tački

Prozapadna predsednica Gruzije Salome Zurabišvili u nedelju bi trebalo da preda ključeve svom nasledniku Mihailu Kavelašviliju, bivšem fudbaleru koji je postao ekstremno desni političar i podržava ga vladajuća i sve autoritarnija partija Gruzijski san (GD), piše Gardijan.

Zurabišvili, čija je uloga kao predsednice ceremonijalna, postala je simbolični lider opozicije, insistira da se neće povući a vladu predvođenu GD-om nazvala je nelegitimnom.

Nedavno je podelila fotografiju novogodišnjeg ukrasa u predsedničkoj rezidenciji, na kojoj je bio veliki voz kao deo izložbe.

„Postavili su voz ispred palate Orbelijani“, napisala je na Fejsbuku i dodala: „Da vidimo ko će otići“.

Kao odgovor, Irakli Kobahidze, premijer Gruzije i predsednik GD, rekao je da će se Zurabišvili suočiti sa pravnim posledicama ako odluči da ostane na funkciji.

„Da vidimo gde će ona završiti, iza rešetaka ili napolju“, rekao je on na brifingu za novinare u Tbilisiju ove nedelje.

Sukob je gurnuo zemlju u političku krizu, čiji bi ishod mogao da oblikuje putanju Gruzije u godinama koje dolaze dok je vučena između Rusije i zapada.

Čak i za Gruziju – malu naciju smeštenu u planinama Kavkaza i sa turbulentnom istorijom kolebanja između demokratskih težnji i perioda oštre represije – ovo su izuzetna vremena, obeležena masovnim protestima i rastućom neizvesnošću.

Tomas de Val, viši saradnik istraživačkog centra Carnegie Europe i stručnjak za region, rekao je: „Mislim da niko ne zna šta se dalje dešava. Izgleda da idemo u fazu eskalacije. Nijedna strana neće odustati u kratkom roku“.

Desetine hiljada ljudi izlazi skoro svakodnevno na ulice u Tbilisija i drugih gradova Gruzije u poslednje tri nedelje da protestuju protiv GD i njegovog sve antiliberalnog i promoskovskog pravca.

Vladajuću stranku, koja je na vlasti od 2012. osnovao je milijarder iz senke Bidžina Ivanišvili, koji se obogatio u Rusiji tokom 1990-ih.

Okidač za proteste, koji su se proširili na generacije i društvene klase, bio je nedavni govor rukovodstva GD u kojem je najavljena odluka da obustavi pregovore o pristupanju EU.

Taj potez je izazvao bes u Gruziji, gde čak 80 odsto od 3,8 miliona stanovnika podržava članstvo u EU.

Tenzije u zemlji, međutim, rastu već mesecima. GD je pobedio na spornim parlamentarnim izborima u oktobru.

Mnogi Gruzijci veruju da su rezultati namešteni, pri čemu su međunarodni posmatrači izbora izrazili zabrinutost zbog pritiska, zastrašivanja i kupovine birača.

Opozicija, koju predvodi Zurabišvili, odbacila je rezultate kao nepravedne i pozvala na nove izbore.

Policija sve više pribegava sili i zastrašivanju u nastojanju da rastera skupove, hapseći demonstrante i članove opozicije.

Mnogi Gruzijci su zgroženi nivoom nasilja usmerenog prema novinarima i demonstrantima, a u eliti u zemlji počeli su da se pojavljuju znaci pukotina.

Nekoliko visokih gruzijskih ambasadora podnelo je ostavke u znak protesta, a stotine državnih službenika i vojnih ličnosti objavilo je pisma u kojima osuđuje odluku da se obustave pregovori o pridruživanju EU, iako nije bilo značajnijih odstupanja od GD.

Posle parlamentarnih izbora, vladajuća partija je nominovala Kavelašvilija za predsednika, što je potez koji je označio kraj poslednje nezavisne političke institucije Gruzije koja nije bila pod kontrolom GD.

Kavelašvili, bivši napadač Premijer lige Mančester sitija, pojavio se kao ultranacionalistički agitator nakon što je izabran u parlament 2016.

Bivši saigrači pamte ovog 53.godišnjaka kao tihog i skromnog, ali je sada poznat po svojoj vatrenoj antizapadnoj retorici i napadima na opoziciju. On se naširoko smatra figurom koju kontroliše Ivanišvili.

Demonstranti su se rugali Kavelašviliju jer nema ni univerzitetsku diplomu, što ga je ranije diskvalifikovalo da se kandiduje za čelo Gruzijskog fudbalskog saveza.

On je takođe bio istaknuti pobornik kontroverznog zakona o „stranom agentu“ u ruskom stilu, koji je na kraju usvojio gruzijski parlament usred masovnih protesta prošlog maja.

Kritičari su ovaj zakon označili kao „ruski zakon“ koji ga poredi sa onim koji je Kremlj uveo deceniju ranije da bi ućutkao političko neslaganje u medijima i drugde.

Kontrast između Kavelašvilija i Zurabišvilija teško da bi mogao biti oštriji. Rođena u Parizu 1952. godine, Zurabišvili je potomak porodice koja je pobegla iz Gruzije nakon što je Sovjetski Savez apsorbovao zemlju 1921.

Prvobitno izabrana za predsednicu 2018. uz podršku GD, od tada se pojavila kao jedan od najglasnijih kritičara stranke.

„Zurabišvili je glas evropske Gruzije. Za mnoge je ona poslednja legitimna moć“, rekao je profesor Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku sa sedištem u Tbilisiju.

Veliki deo ishoda predsedničke pat pozicije zavisiće od odgovora Zapada i da li će nastaviti da priznaje Zurabišvili kao legitimnu predsednicu, rekao je on.

Tokom nedavnog govora u Briselu, Zurabišvili je apelovala na EU da izvrši pritisak na vladu koju predvodi GD da održi nove izbore.

Ali mnogi u Gruziji i van nje brinu da politički rascepkanoj Evropi, gde se lideri bore sa unutrašnjim krizama, možda nedostaje snaga volje da izazove GD.

Zurabišvili je poslanicima EU rekla: „Ako smo iskreni, Evropa do sada nije u potpunosti živela do ovog trenutka. Evropa se do sada suočila sa izazovom na pola puta. Tamo gde su se Gruzijci borili dan i noć, Evropljani su se sporo budili i sporo reagovali.

GD je pronašao svoje saveznike u Evropi u obliku Mađarske i Slovačke – obe imaju populističke lidere naklonjene Rusiji. Dve centralnoevropske zemlje blokirale su ovog meseca predloženi paket sankcija EU protiv vodećih gruzijskih zvaničnika“.

Takođe se čulo da se GD nada da će imati koristi od drugog Trampovog predsedništva, koje je možda manje fokusirano na ljudska prava.

Da bi održao pritisak na GD, holandski poslanik Reinier van Lansčot pozvao je vodeće zemlje članice EU kao što su Nemačka, Francuska i Poljska da okupe druge zemlje u bloku da uvedu direktne bilateralne sankcije protiv gruzijske vlade.

„Ključna stvar je zadržati zamah. U suprotnom, Gruzija bi mogla da postane diktatura“, rekao je Van Lanšot za Gardijan posle nedavne posete toj zemlji.

Za sada, Zurabichvilijevi sledeći koraci ostaju samo za pretpostavku.

Dva izvora koji su nedavno razgovarali sa njom rekli su da još uvek razmatra svoje mogućnosti. To navodno uključuje prisiljavanje policije da je fizički ukloni iz predsedničke palate ili organizovanje masovnog mitinga ispred palate na dan inauguracije i uspostavljanje paralelne kancelarije.

Ono što je izvesnije je da će biti obnovljenih protesta koji će verovatno biti praćeni novim obračunima.

„Ako Gruzijski san zaista želi da ostane na vlasti, možda ćemo videti eskalaciju sa njihove strane, što je rizično za sve“, rekao je De Val.

On je ovo opisao kao „beloruski scenario“, misleći na hiljade demonstranata u Belorusiji koji su uhapšeni, neki mučeni i kasnije zatvoreni 2020. i 2021. tokom brutalnog obračuna.

„Jedna strana će morati da da, na kraju“, rekao je on.