„Nalazimo se na istorijskoj raskrsnici“: Autorski tekst predsednika Brazila i generalnog sekretara Međunarodne radničke organizacije

Ekonomski oporavak nakon kovida pokazuje se neujednačenim i nepravednim, a žene i najsiromašniji imaju najmanje koristi od nedavnih dobitaka.

Iako možemo očekivati da će globalna prosečna stopa nezaposlenosti skromno pasti ove godine, sa pet odsto u 2023. na projektovanih 4,9 odsto, i dalje postoje stalni deficiti u pristojnom radu.

Na primer, samo 45,6 odsto radno sposobnih žena (15-64 godine) je formalno zaposleno, u poređenju sa 69,2 odsto radno sposobnih muškaraca.

Žene u zemljama sa visokim dohotkom i dalje u proseku zarađuju samo 73 centa za svaki dolar koji zarade muškarci, a u zemljama sa niskim prihodima ta brojka pada na 44 centa.

Istovremeno, klimatska kriza nastavlja da izaziva haos na planeti i ugroženim zajednicama. Poslednjih 12 meseci bili su najtopliji u istoriji, sa dalekosežnim implikacijama na živote, sredstva za život i zdravlje milijardi ljudi.

Samo prekomerna toplota pogađa 2,4 milijarde ljudi – što predstavlja 70 odsto globalne radne snage – i ubija blizu 19.000 radnika svake godine.

Štaviše, zbog suše i drugih faktora, glad se i dalje širi, a osnovne potrebe ostaju neispunjene. Čini se da je nagrada za razvoj sve više monopolizovana od strane nekolicine privilegovanih. I ako svi ovi razvoji nisu bili dovoljno loši, čini se da su ratovi i sukobi koji su već odneli živote miliona nevinih ljudi postali još više ukorenjeni.

Ne mora biti ovako. Daleko bolji pristup razvoju, klimatskim akcijama i globalnom upravljanju bio bi orijentisan na socijalnu pravdu.

Ovaj princip je ključ za otključavanje boljeg, pravednijeg sveta. To je nit koja povezuje Agendu Ujedinjenih nacija 2030. za održivi razvoj. Ali obično je uokviren apstraktno, a ne kao konkretan politički cilj.

To je ono što treba promeniti. Socijalna pravda se mora težiti istom hitnošću i nivoom posvećenosti kao pravedna energetska tranzicija i pravednija trgovinska pravila. Ovi ciljevi su, u stvari, međusobno zavisni, jer napredak u svakom od njih će nam pomoći da napredujemo u ostalim.

Ne možemo postići socijalnu pravdu ako ne zaštitimo radnike i firme od štetnih efekata klimatskih promena.

Ne možemo imati održivu trgovinu ako poslovi u fabrikama i duž lanaca snabdevanja nisu pristojni, sa osnovnim zaštitnim garancijama na radu i dnevnicama.

Ne možemo osigurati da će naša društva ostati mirna ako pojedinci nisu u stanju da izdržavaju sebe i svoje porodice svojim radom.

Jednako tako, ne može biti prosperiteta bez mira, a ratovi su često ukorenjeni u siromaštvu, degradaciji životne sredine i drugim manifestacijama nepravde.

Ali da bismo postigli napredak u bilo kojoj od ovih oblasti, biće nam potrebne snažnije politike za promovisanje jednakosti, prava i uključivanja na tržišta rada i šire.

To znači da se obezbedi jednak pristup pristojnim poslovima, visokokvalitetna zdravstvena zaštita i obrazovanje, obuka veština i doživotno učenje, kao i bezbedno i zdravo okruženje.

Kako bi se zahtevi za socijalnom pravdom pretočili u stvarnost zahteva mobilizaciju svih onih koji veruju u moć saradnje, socijalnog dijaloga i multilateralizma.

Globalna koalicija za socijalnu pravdu, koja je ovog juna održala svoj inauguracioni forum u Ženevi, savršen je primer.

Više od 300 partnera se već pridružilo ovoj inicijativi, okupljajući vlade, organizacije poslodavaca i radnika, UN i regionalne međunarodne organizacije, regionalne razvojne banke, firme, nevladine organizacije i akademske institucije, koji su uvereni da se istinski inkluzivne politike moraju sprovoditi na svim nivoima upravljanja – globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom.

Nalazimo se na istorijskoj raskrsnici.

Sledeće godine, globalna zajednica će imati priliku da unapredi cilj socijalne pravde kada UN sazovu Drugi svetski samit za društveni razvoj.

Cilj je pomoći svim zemljama da usklade svoje napore sa međunarodnim obavezama, uključujući one sadržane u Ciljevima održivog razvoja.

Vlade i lideri civilnog društva imaće priliku da rade na obezbeđivanju da adekvatna, univerzalna socijalna zaštita dopre do svih, i da svi ljudi i zajednice budu opremljeni veštinama, obrazovanjem i znanjem koji su im potrebni za kretanje kroz velike ekonomske tranzicije i globalne preokrete.

Posvećeni smo da učinimo svoj deo i delujemo kao kanal za napredak kroz Globalnu koaliciju za socijalnu pravdu na Svetskom samitu i dalje.

Pozivamo i druge da nam se pridruže. Budućnost ne mora da bude kao sadašnjost; ali to će biti ukoliko ne usvojimo novi način razmišljanja usmeren ka političkim prioritetima koji otelotvoruju potragu za socijalnom pravdom.

Autori su Luis Inacio Lula da Silva – predsednik Brazila;

Žilbert F. Hungbo, generalni direktor Međunarodne radničke organizacije

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji