Predsednik Izraela predstavio kompromis za reformu pravosuđa, Netanjahu odbio

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je to ubrzo odbio i pre polaska u posetu Berlinu rekao da se plan ne bavi neravnotežom između grana vlasti.

„To je nesrećna istina“, rekao je Netanjahu navodeći da koalicija nije pristala na ono što predsednik predlaže već da centralni elementi predloga koje je ponudio samo potvrđuju postojeću situaciju, preneli su izraelski mediji.

Imajući u vidu Netanjahuovu prvu reakciju ne čini se da će se predsednikovim planom prevazići zastoj koji je nastao u zemlji i izazvao međunarodne kritike.

Hercog je nagovestio da opstanak Izraela zavisi od postizanja kompromisa.

„Ponor je na dohvatu“, rekao je izraelski predsednik, upozorivši na opasnost od građanskog rata, preneo je AP.

Uloga predsednika Izraela je uglavnom ceremonijalna, ali i da bude narodni ujedinitelj i moralni kompas.

On je predstavio kompromis posle više od dva meseca masovnih protesta u kojima učestvuje desetine hiljada Izraelaca i kritika poslovnih lidera, ekonomista, pravnih eksperata i vojnih rezervista protiv Netanjahuovog plana reforme pravosudnog sistema.

Taj plan bi dao Netanjahuovoj parlamentarnoj većini moć da obara odluke Vrhovnog suda i ovlašćenje nad svim sudskim postavljenjima.

Pristalice reforme kažu da je potrebna kako bi se ograničio prevelik uticaj neizabranih sudija na nacionalnu politiku.

Kritičari međutim upozorovaju da će reforma uništiti osetljiv izraelski sistem kontrole i ravnoteže vlasti i da je Netanjahu, kome se sudi zbog optužbi za korucpiju, u sukobu interesa.

Na osnovu Hercogovog predloga parlament ne bi bio u mogućnosti da obara presude Vrhovnog suda.

Sudije međutim ne bi mogle da obaraju glavne zakone poznate kao „Osnovni zakoni“ koji služe kao neka vrsta ustava.

Donošenje osnovnih zakona ili njihova promena bi zahtevali parlametarnu veliku većinu 80 od ukupno 120 poslanika umesto proste da bi bili usvojeni. Vrhovni sud bi zadržao nadležnost da razmatra donete zakone ukoliko to podrži najmanje osam sudija tog suda, sa tim da u odlučivanju učestvuje njih 11.

Za sudska postavljenja bi bio zadužen odbor koji čine koalicioni i opozicioni poslanici, sudije i predstavnici javnosti.

Postavljenja bi zahtevala široki konsenzus i ni jedna strana ne bi imala pravo veta.

„To nije nacrt predsednika. To je nacrt nacije. Nema strane koja pobeđuje, ni strane koja gubi“, rekao je Hercog.

Netanjahu je odložio planiranu posetu Nemačkoj dok se Hercog pripremao da predstavi plan.

Lider opozicije Jair Lapid nije rekao direktno da prihvata Hercogov predlog, ali je najavio da će prići sa poštovanjem poziciji predsednika, a nastaviti da se suprostavlja vladi.