Suočen s političkim pritiskom, južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol proglasio je vanredno stanje u ovoj demokratskoj zemlji prvi put posle više od 50 godina, što je izazvalo proteste kod zgrade državnog parlamenta.
Predsednikovo vanredno obraćanje na nacionalnoj televiziji, u 23 sata po lokalnom vremenu, navelo je građane da odmah pomisle da je to povezano sa Severnom Korejom, susednom zemljom naoružanom nuklearnim oružjem, ili sa kritičnim pitanjem nacionalne bezbednosti, kao što je teroristički napad ili državni udar.
Reakcija predsednika na gubitak kontrole
Međutim, ubrzo je postalo jasno da je predsednik Jun napravio ovaj drastičan potez kao odgovor na niz političkih događaja. Nakon što je početkom godine izgubiokontrolu nad parlamentom, njegova vlada se borila sa nizom opozicionih zakona i predloga koji imaju za cilj podrivanje njegove vladavine, piše Index.
Politički posmatrači kažu da je sada dovedeno do tačke proglašenja vanrednog stanja ili privremene vojne vladavine, kao nedemokratske taktike za odbranu od političkih napada.
Koje su prve reakcije?
Lideri opozicije odmah su osudili ovaj potez kao neustavan. Lider glavne opozicione stranke Južne Koreje Li Džae Mjung pozvao je poslanike njegove Demokratske partije da se odmah okupe u parlamentu kako bi glasali o deklaraciji kojom bi se poništila predsednikova odluka o proglašenju vanrednog stanja.
Ali u Seulu su policijski autobusi već bili spremni da blokiraju ulaz u zgradu parlamenta, javila je lokalna televizija. Ipak, demonstranti su pohrlili u zgradu parlamenta protestujući i skandirajući: „Ne vanrednom stanju! Nema vanrednog stanja!“ Sukobili su se sa policajcima koji su čuvali zgradu.
Koliko je značajno vanredno stanje?
Ratno stanje je privremena vlast vojske, odnosno period u kome se smatra da civilne vlasti ne mogu obavljati svoj posao. Takvo stanje je poslednji put proglašeno u Južnoj Koreji 1979. godine, kada je dugogodišnji predsednik ubijen tokom državnog udara.
Nije proglašeno otkako je Južna Koreja postala parlamentarna demokratija 1987. Ali danas je Jun proglasio ratno stanje, rekavši da uvodi vanrednu upravu zbog pretnje „antidržavnih snaga“.
Kao deo vanrednog stanja, vojsci su data dodatna ovlašćenja, a uobičajene procedure zaštite i vladavine prava mogu biti suspendovane.
Kakav je politički kontekst?
Jun je bio na udaru kritika od opštih izbora u Južnoj Koreji u aprilu, kada je opozicija odnela ubedljivu pobedu. Njegova vlada od tada nije mogla da donese zakone koje je želela i umesto toga se svela na ulaganje veta na zakone koje je usvojila opozicija.
Njegova popularnost je drastično pala, a njegova vlada bila je upletena u niz skandala vezanih za politički uticaj i korupciju. Među njima je i skandal sa prvom damom, koja je na poklon prihvatila skupocenu Dior torbu.
Samo prošlog meseca, bio je primoran da se izvini na nacionalnoj televiziji, rekavši da osniva kancelariju za nadgledanje dužnosti prve dame. Ali on je odbio širu ili nezavisnu istragu, na šta su pozvale opozicione stranke.
Zatim je ove nedelje opozicija predložila smanjenje budžeta za njegovu vladu, a na zakon o budžetu se ne može staviti veto. U isto vreme, opozicija je počela da opoziva članove vlade, uključujući šefa vladine revizorske agencije, jer nisu sproveli istragu o prvoj dami.
Šta sad?
Junovo proglašenje vanrednog stanja zateklo je mnoge nespremne i situacija se veoma brzo menja. Prema poslednjim informacijama, parlament je izglasao blokadu proglašenja vanrednog stanja, ali je sada pitanje kako će reagovati predsednik, policija i vojska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.