Protesti zbog cene goriva izazvali pad vlade Kazahstana

Protesti su počeli u pokrajini Mangistau u nedelju zbog ukidanja ograničenja cene tečnog gasa, popularnog goriva za automobile, prethodnoga dana, nakon čega se cena više nego udvostručila. Hiljade ljudi su izašle na ulice, tvrdeći da cena goriva nije prihvatljiva s obzirom na velike rezerve koje ima ova zemlja izvoznik nafte i gasa.

Kako prenosi Moskov Times, sukobi su izbili u gradu Almati, gde je policija ispaljivala šok bombe i suzavac na više od 5.000 ljudi koji su demonstrirali ulicama u centru, uzvikujući antivladine slogane i povremeno udarajući po obližnjim vozilima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 95 policajaca povređeno, navodeći da su učesnici protesta “provocirali” i da su “grupe građana blokirale puteve i saobraćaj, remeteći javni red i mir”. Policija je suzavcem i granatama za omamljivanje u utorak kasno uveče oterala stotine demonstranata s glavnog trga u Almatiju, najvećem gradu Kazahstana, a sukobi su se nastavili satima u obližnjim delovima grada.

Tokajev je proglasio vanredno stanje u pokrajini Mangistau i u Almatiju, finansijskoj prestonici zemlje, rekavši da su za nasilje krivi domaći i strani provokatori. Vanredno stanje će trajati do 19. januara, a u obe oblasti je uveden i noćni policijski čas u periodu od 23 sata do sedam ujutro, uz ograničenja kretanja.

Tokajev je od vlade i pokrajinskih guvernera tražio da ponovo ograniče cenu tečnog gasa, a zatim i benzina, dizela i druge “društveno važne” potrošačke robe. Nakon ostavke vlade, Tokajev je imenovao dosadašnjeg zamenika premijera Alikana Smailova za privremenog premijera.

Demonstranti su vikali “izbacite starca”, što se odnosilo na još uvek moćnog Tokajevljevog prethodnika i mentora Nursultana Nazarbajeva, kao i “ostavka vlade”, pre nego što se policija umešala. Manji skupovi su održani i u Aktobeu na severu, Šimkentu na jugu, Oralu na zapadu, kao i u Nur Sultanu, a policija je uhapsila više od 20 osoba, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Protesti su narušili imidž Kazahstana kao politički stabilne države pod strogim nadzorom, kojim je privlačila stotine milijardi dolara stranih ulaganja u naftu i metalsku industriju tokom tri decenije nezavisnosti.

Tokajev je preuzeo dužnost 2019, a kao svog nasledinka izabrao ga je Nazarbajev, blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina. Nazarbajev (81), koji je bio na vlasti od 1990. do 2019, i dalje održava kontrolu nad zemljom kao predsedavajući veća bezbednosti i “lider nacije”, što je ustavna uloga koja mu pruža jedinstvene privilegije u kreiranju politike, kao i imunitet od krivičnog gonjenja.

Kao jedna od pet bivših sovjetskih zemalja u centralnoj Aziji, Kazahtan je od ključnog značaja za Rusiju kao ekonomski partner i dom velike ruske etničke populacije.
Autoritarna vlada u ovog zemlji poznata je po tome da ne toleriše opoziciju i više puta je optuživana za gušenje slobode govora i nezavisnih medija. Spontani protesti su ilegalni uprkos zakonu iz 2020. kojim su ublažena neka od ograničenja slobode okupljanja.

Borci za ljudska prava su ranije upozoravali da je kazahstanski zakon o javnim okupljanjima u suprotnosti sa međunarodnim standardima, jer je potrebna dozvola vlasti za bilo kakvo okupljanje.
Kako prenosi Moskov Times, tokom poslednjih protesta došlo je do prekida interneta, aplikacije za poruke Telegram, Signal i VotsAp nisu bile u funkciji, a dva nezavisna novinska sajta koja su izveštavala o protestima su blokirana.