Predsednik Libana: Ako ne bude nove vlade odosmo dođavola

Liban je u privrednoj i finansijskoj krizi koja preti brzim pogoršavanjem, uz nemire u toj krhkoj zemlji s povećanjem broja slučajeva zaraze i umiranja od korona virusa.

U govoru preko televizije, predsednik Mišel Aun je kritikovao svoje političke saveznike, šiitske grupe Hezbolah i Amal, zbog insistiranja da u novoj vladi zadrže portfelje finansija i da bude još šiitskih ministara u novom kabinetu.

Na pitanje novinara kuda Liban ide ako se uskoro ne formira vlada, Aun je odgovorio: „Dođavola, naravno! Zašto bih inače stojao ovde i govorio da nije tako?“.

Takođe je kritikovao kandidata za premijera Mustafu Adiba zbog samovoljnog pokušaja formiranja vlade bez dogovaranja s parlamentarnim blokom.

Politički zastoj potkopao je francusku inicijativu koju je predvodio predsednik Emanuel Makron da libansku vladu čine nezavisni stručnjaci koji bi pokrenuli očajnički potrebne reforme radi izvlačenja zemlje iz krize. Rok za formiranje vlade po francuskom planu je prošao prošle nedelje, usled ćorsokaka oko portfelja Ministarstva finansija.

Vrhunska mesta u Libanu, uključujući predsednika, premijera i predsednika Parlamenta, raspoređena su po verskim sektama u skladu sa sporazumom o podeli vlasti medju njima, ali ostala nisu.

Predsednik Aun je u govoru rekao da nijedna sekta nema pravo da monopolizuje bilo koji portfelj vlade i pozvao dve šiitske grupe da se vrate Ustavu i „razumnima rešenjima“ za formiranje vlade koja su im ponuđena, ali ih nije prihvatila nijedna.

Šef države je predstavio izuzetno sumornu viziju budućnosti: „Kako stavovi postaju sve čvršći, čini se da na pomolu nema rešenja“, rekao je on i na pitanje da li još ima nade, odgovorio: „Možda će se desiti neko čudo“.

Liban, bivši francuski protektorat, zaglibio je u najgoroj privrednoj i finansijskoj krizi u svojoj istoriji. Od marta ne može da vraća dugove, a domaća valuta je propala, što je dovelo do hiperinflacije i porasta siromaštva i nezaposlenosti.

Toj maloj zemlji bez novca je očajnički potrebna finansijska pomoć, ali Francuska i druge medjunarodne sile odbile su da je pruže pre no što se izvedu duboke reforme. Za krizu su u velikoj meri okrivljene decenije sistematske korupcije i lošeg upravljanja libanske vladajuće klase.

Krizu je pogoršala eksplozija u luci u Bejrutu 4. avgusta, izazvana detonacijom hiljada tona amonijum-nitrata, koja je usmrtila skoro 200 ljudi, hiljade povredila i prouzrokovala milijarde dolara gubitaka.

Makron je ranije opisao svoju inicijativu za plan i raspored reformi kao „poslednju šansu za ovaj sistem“ u Libanu.

Iako su se u početku obavezali na taj plan i imenovali kandidata za premijera koji je obećao da će sastaviti vladu u roku od dve nedelje, libanski političari nisu uspeli u tome usled spora oko formiranja vlade bez uobičajenih konsultacija stranaka, kao i zbog međusobne političke trgovine.

Napori Adiba, kandidata za premijera, da ipak formira vladu stručnjaka i bez podrške partija, ubrzo su zaglavili, posebno pošto je vlada SAD uvela sankcije protiv dvojice bivših ministara i bliskih saveznika Hezbolaha, uključujući glavnog pomoćnika moćnog predsednika Parlamenta, šiita Nabiha Berija.

Beri koji je na čelu šiitskog pokreta Amal, povezanog s Hezbolahom, i sam Hezbolah, insistiraju da i dalje drže Ministarstvo finansija koje su proteklih 10 godina držali šiiti bliski Beriju i Hezbolahu. Beri se usprotivio i načinu formiranja kabineta, očigledno gnevan što se kandidat za premijera, Adib, nije s njima konsultovao.

Adib, predstavnik verske grupe sunita u libanskom sektaškom sistemu podele vlasti i bivši diplomata koga podržava Makron, dobio je podršku bivšeg premijera Saada Haririja i 31. avgusta je dobio mandat da formira vladu.

Ali, šiitske grupe optužile su Haririja i druge bivše sunitske premijere za mešanje u Adibove napore da formira vladu, kao i za nametanje imena i uslova.