Predsednik Nemačke raspustio parlament

Podsetimo, ovaj potez Štajnmajera usledio je nakon raspada tročlane koalicije kancelara Olafa Šolca.

„Posebno u teškim vremenima, kao što je sada, stabilnost zahteva vladu sposobnu da deluje i pouzdanu većinu u parlamentu, zbog čega su prevremeni izbori pravi put za Nemačku“, rekao je Štajnmajer u Berlinu.

Dodao je da nakon izbora, rešavanje problema mora ponovo da postane osnovni posao politike.

Predsednik, čija je funkcija u posleratnoj eri uglavnom bila ceremonijalna, takođe je pozvao da se izborna kampanja vodi pošteno i transparentno.

„Spoljni uticaj predstavlja opasnost za demokratiju, bilo da je prikriven, kao što je evidentno nedavno bio na rumunskim izborima, ili otvoren i eklatantan, što se trenutno posebno intenzivno praktikuje na (društvenim medijima) platformi X“, naglasio je Štajnmajer.

Socijaldemokrata Šolc, koji će biti na čelu prelazne vlade dok se ne formira nova, izgubio je glasanje o poverenju u parlamentu ranije ovog meseca nakon što je odlazak Slobodnih demokrata ministra finansija Kristijana Lindnera ostavio njegovu nezgrapnu vladajuću koaliciju bez zakonodavne većine, podseća Rojters.

Konzervativac Fridrih Merc, za kojeg istraživanja pokazuju da će verovatno zameniti Šolca, tvrdi da je aktuelna vlada nametnula preterane propise i ugušila rast zemlje.

Konzervativci drže udobno vođstvo od više od 10 poena u odnosu na Socijaldemokrate (SPD) u većini anketa.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je neznatno ispred SPD, dok su Zeleni, koalicioni partner, na četvrtom mestu.

Od raskida „semaforske koalicije“, Nemačka je po važnim pitanjima u velikoj meri politički blokirana. Odlazak FDP-a iz vlade doveo je do toga da Šolc vodi vladu SPD-a i Zelenih koja nema većinu u Bundestagu, piše Dojče vele.

Bez podrške opozicije, ona više ništa nije mogla da postigne, a pritom postoji hitna potreba za delovanjem – na primer kada je reč o podršci Ukrajini, koju je napala Rusija, kada je reč o lošoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i migracionoj politici.

Zato je Šolcu cilj da se održe izbori.

Nemački izborni sistem tradicionalno stvara koalicije, a ankete pokazuju da nijedna stranka nije ni blizu apsolutne većine sama po sebi.

Očekuje se da će posle izbora uslediti višenedeljni pregovori o formiranju nove vlade, piše AP, prenosi ABC News.

Inače se parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju svake četiri godine, ali u posebnim, kriznim situacijama, pre svega onda kada kancelar u parlamentu izgubi većinsku podršku, raspisuju se prevremni izbori.

U Nemačkoj se to dešava izuzetno retko. Ipak, takvi vanredni izbori mogu da budu demokratsko sredstvo ponovnog uspostavljanja legitimiteta i sposobnosti delovanja vlade. Međutim, pretpostavka za raspisivanje takvih izbora je pristanak više ustavnih organa, pre svega predsednika države.