Predsednik Nemačke zamolio u Poljskoj za oproštaj za strahote Drugog svetskog rata

„Cinizam nemačkog agresora bio je bezgraničan, posledice strašne ali bez obzira na to nema mnogo Nemaca koji znaju za događaje u Vjelunju i došlo je vreme da se to promeni. Vjelunj mora da ostane u našim mislima i srcima. Prošlost ne može da se zaboravi. Ona ne prolazi. Želimo to da pamtimo i prihvatamo tu odgovornost koju nam nameće naša istorija“, kazao je u zoru na svečanom obeležavanju godišnjice bombardovanja tog grada predsednik Štajnmajer.

Na nemačkom jeziku a zatim i na poljskom rekao je da odaje poštu žrtvama napada na Vjelunj, poljskim žrtvama nemačke tiranije i moli za oproštaj.

Obeležavanje 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata počelo je danas u Poljskoj u Vjelnju u centralnoj Poljskoj gde su Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda zajedno u svitanje odali poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata.

Vjelunj su kao prvi bombardovali avioni Hitlerovog ratnog vazduhoplovstva 1. septembra 1939. godine u 4:40 ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.

Tri četvrtine Vjelnunja leglo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari, jer preciznog spiska nema, poginulo je oko 1.200 ljudi.

„I danas je sećanje bolno. Bio je to teror za kojim je usledilo uništavanje, nastavilo se ponižavanje, svi progoni, torture i ubijanje miliona poljskih građana i poljskih i evropskih Jevreja“, kazao je nemački predsednik i zahvalio Poljacima i Evropljanima što su uprkos svim tim jezivim zločinima koje je njegova zemlja počinila širom sveta pružili ruku pomirenja i ponovo prihvatili Nemce u krug Evrope i Evropljana.

Predsednik Poljske Andžej Duda zahvalio je Štajnmajeru za tu moralnu satisfakciju da je kao predsednik Nemačke obeležavanje godišnjice počeo baš u Vjelunju.

„Mislite li da je lako doći u grad koji su pre 80 godia zverski uništili ljudi iz vlastitog naroda? Iz prethodnog pokolenja, pokolenja očeva i dedova. Zar mislite da je lako pogledati u oči onima koji su preživeli ili onima koji nose u sebi ceo život traume? Hvala predsedniče. Vidim čoveka koji je došao s pokornošću, pognute glave za to da oda poštu. Prisustvo predsednika Nemačke to je vid moralne satisfakcije“, kazao je predsednik Duda Štajnmajeru i građanima Vjelunja.

Centralna državna svečanost obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata održava se ovog puta izuzetno u Varšavi a ne u Gdanjsku, gde je formalno rat počeo napadom nemačkog bojnog broda na poljski garnizon u svitanje 1. septembra 1939. godine, zato što je ceo program podređen glavnom gostu, predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je, međutim, zbog uragana na Floridi u poslednjem trenutku otkazao posetu i učešće u Varšavi.

Obeležavanje godišnjice u Varšavi je u svetu izazvalo prvi put i kontroverze zato što su za razliku od proslava pre 10 godina ovog puta poljske vlasti konzervativne stranke Pravo i Pravda nastojale da izbegnu po svaku cenu da jedna od glavnih zvanica bude predsednik Rusije Vladimir Putin i umesto svečanosti sa nekadašnjim ratnim saveznicima, vlasti su odabrale da je obeleže sa sadašnjim iz NATO, Evropske unije i Istočnog partnerstva.

Sa Zapadnog Balkana bez obzira na velike civilne žrtve i jak antifašistički pokret njihovih zemalja pozivnicu tako nisu dobili predsednici Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije i njih nema među 250 gostiju iz 40 državnih delegacija.

Moravjecki ponovio da Poljska traži reparacije i satisfakciju od Nemačke

Predsednik Vlade Poljske Mateuš Moravjecki podsetio je jutros u Gdanjsku, na obeležavanju 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata, da su pored genocida nad poljskim i jevrejskim narodom nemački nacisti naneli Poljskoj i ogromne materijalne štete i da o njima mora da se govori i da se zahteva satisfakcija.

„Napad Hitlerove Nemačke došao je neočekivano i predstavljao je za nas najcrnje dane u našoj istoriji. To što se desilo je bio genocid, zločin genocida kolosalnih razmera, genocid nad poljskim narodom. Kaže se da je prva žrtva rata istina. Prva žrtva pored istine bila je sloboda i ljudsko dostojanstvo“, kazao je na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku premijer Moravjecki.

Poljski premijer upozorio je da su materijalne štete koje su Poljskoj naneli Nemci bili ogromne.

„Zato o njima treba da se govori, treba da se pamte, treba tražiti satisfakciju“, kazao je Moravjecki.

Uoči 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata poljski zvaničnici ponovo su počeli učestalo da podsećaju da Poljska zahteva ratne reparacije od Nemačke kojih se zvanična Varšava odrekla 1953. godine u vreme komunističke Poljske ali, kako naglašavaju i premijer Moravjecki i predsednik Andžej Duda, pod pritiskom Sovjetskog Saveza, znači ne slobodnom voljom.

„Poljska nije dobila od Nemačke odgovarajuću kompenzaciju za strahote Drugog svetskog rata. Izgubili smo šest miliona ljudi, mnogo više nego druge zemlje koje su dobile velike reparacije. To nije pravedno. To tako ne može da ostane“, kazao je uoči godišnjice Moravjecki u razgovoru za nemačke medije.

Moravjecki nije pomenuo koju sumu zvanična Varšava traži od Nemačke i kazao je da će štete precizno proceniti nadležna parlamentarna grupa koja je najavila da će izveštaj o štetama podneti do kraja ove godine a šef te parlamentarne grupe, poslanik vladajuće stranke pravo i Pravda Arkadijuš Mularčik pominjao je sumu od oko 850 milijardi evra reparacija koje bi Poljska tražila od Nemačke.

Predsednik SAD Donald Tramp stavio je juče do znanja da poljske vlasti ne mogu da očekuju pomoć SAD da zvanična Varšava izdejstvuje ratne reparacije od Nemačke.

„To je stvar Poljske i Nemačke. Imam sjajne odnose sa obe zemlje“, odgovorio je Tramp juče u Beloj kući novinarima na pitanje o sporu oko ratnih reparacija.

U petak je portparol nemačke vlade ponovio da zvanični Berlin smatra da je ta tema zatvorena.

Prethodno je i predsednik Poljske Andžej Duda u intervjuu nemačkom listu Bild kazao da Poljska insistira na reparacijama jer su one pitanje odgovornosti i morala.

„Rat je naneo Poljskoj ogromne štete. Pitanjem procene štete bavi se poljski parlament i on će ispostaviti račun“, kazao je predsednik Duda.

Ideju da Poljska zatraži sada, 66 godina nakon što ih se zvanično odrekla, od Nemačke ratne reparacije, uz obrazloženje da komunistička Poljska nije bila suverena zemlja, već satelit Sovjetskog Saveza, izvukao je na svetlo dana u julu 2017. lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski.

Parlamentarna grupa u Sejmu predstavila je već neke parcijalne izveštaje po kojima bi Poljska, da je nije okupirala Hitlerova Nemačka i da nije bilo rata imala privredni potencijal kao Španija a da bi BDP poljske 1945. godine bioza 50 odsto viši.

Poljska odlukom velikih sila na kraju Drugog svetskog rata nije dobila direktno od Nemačke reparacije, već je bilo dogovoreno da dobije 15 odsto od ratne štete koju bi Sovjetskom Savezu isplatila Nemačka a 1953. godine se tadašnja komunistička poljska vlada tih reparacija odrekla i to da je pitanje reparacija definitivno okončano ponavljale su i sve ostalo poljske vlade, sve do sadašnje konzervativaca Kačinjskog.