Predsednik Sejšela u podvodnom govoru apelovao na zaštitu okeana

Ovo je prvi put da je neko uživo govorio javnosti iz podvodnog plovila, koje se nalazilo kod jednog od mnogih ostrvskih država ugroženih globalnim zagrevanjem.

Predsednik je se obratio javnosti dok je bio u poseti ambicioznoj britanskoj naučnoj ekspediciji koja istražuje dubine Indijskog okeana.

Okeani pokrivaju dve trećine svetske površine ali najvećim delom nema mapa za njihovo dno.

For je rekao da imamo bolje mape Marsa nego dna okeana.

„Ovo pitanje je veće od svih nas i ne možemo čekati na sledeću generaciju da ga reši. Nestaju nam izvinjenja za nedelovanje i ističe nam vreme“, rekao je predsednik Sejšela iz podmornice 121 metar ispod površine mora na morskom dnu kod spoljnih ostrva te afričke zemlje.

Predsednik u majici i šorcu rekao je posle ageniciji AP da je to iskustvo bilo zaista izuzetno i da je zapanjujući biodiverzitet. Rekao je da je sada više nego ikad odlučan da se zalaže za zaštitu okeana.

„Mi samo treba da uradimo šta je potrebno da se uradi, naučnici su rekli svoje“, kazao je For.

Uloga okeana u regulisanju klime i pretnje s kojima su suočeni su potcenjeni iako okeani daju polovinu kiseonika koji udišemo. Naučne misije su važne da provere zdravlje podvodnog ekosistema.

Male ostrvske države su najosetljivije na podizanje nivoa mora izazvanog klimatskim promenama. Erozija tla, umirući koralni grebeni i povećana učestalost događaja sa ekstremnim vremenom prete njihovom postojanju.

U okviru njihove ekspedicije marinski naučnici sa Univerziteta Okdford pratili su podvodni život, skicirali mape velikog dela morskog dna i išli duboko sa podmornicama sa posadom i podvodnim dronovima.

Malo se zna o životu u moru na dubinama većim od 30 metara, što je granica do koje normalni ronilac može da ide. Naučnici koji rade na dubini do 500 metara prvi su ispitivali oblasti sa velikim diverztetom gde se sunčeva svetlost slabi i počinje duboki okean.

Do kraja misije naučnici se nadaju da će sprovesti preko 300 obilazaka, sakupiti oko 1.400 uzoraka i 16 terabita podataka i pregledati oko 25.000 kvadratnih metara morskog dna koristeći sonarnu opremu visoke rezolucije.

Podaci će pomoći Sejšelima da prošire svoju politiku zaštite gotovo trećine svoje nacionalne vode do 2020. Inicijativa je važna za „plavu ekonomiju“ Sejšela, pokušaj da se uravnoteže potrebe za razvojem sa životnom sredinom.

„Sa ove dubine vidim neverovatnu prirodu kojoj je potrebna zaštita i posledice nanošenja štete ovom ogromnom ekosistemu koji je postojao milenijumima. Tokom godina mi smo stvorili te probleme, mi možemo da ih rešimo“, rekao je For.

Trenutno je zaštićeno samo oko pet odsto svetskih okeana. Zemlje sveta dogovorile su se da prošire tu oblast na oko 10 odsto do 2020. Međutim stručnjaci i borci za očuvanje životne sredine kažu da je potrebno da se između 30 i 50 odsto okeana izvan teritorijalnih zaštite da bi se osigurao morski biodiverzitet.