Predsednik Udruženja pekara CG: Poskupeće ražani, heljdin i hleb bez glutena

Ovog puta i do 60 centi poskupeće specijalne vrste hleba ražani, hleb od heljde i onaj bez glutena. Za utehu ostaje da neće poskupiti beli hljeb, koji se inače u Crnoj Gori najviše troši, prenosi RTCG.

„Cena belog hleba se neće menjati, jer je on jeftin. Trgovci zarađuju i do 30 odsto na njega. Cene će se morati korigovati kod specijalnih vrsta hleba. Ražani koji je 0,70 evra moraće ići na jedan evro, heljdin hleb sa 0,90 na 1,50 evra i hleb bez glutena sa jedan na 1,50 evra”, kazao je Dnevnim novinama predsednik Udruženja pekara Crne Gore Svetozar Radonjić.

Kada je formiramo Udruženje pekara Cme Gore 2002. godine postojale su tri vrste hleba i tri vrste kifli. Danas na tržištu Cme Gore imamo 200 vrsta hljeba i peciva.

„Približili smo se kvalitetu zatvoreno“, kaže Radonjić.

Tržište hleba u Crnoj Gori vredi oko 80 miliona evra. Od toga je, kaže predsednik Udruženja koje broji 700 pekara, praktično uvoz 50 odsto.

„Postoji jedan paradoks u svetu ekonomije, zove se hlebni paradoks. Što je kriza veća, to je i potrošnja belog hleba veća. I to je nauka utvrdila. Znači, svi proizvodi kad je kriza padaju, a količina prodatog belog hljeba raste zato što ljudi nemaju para pa tu svoje potrebe podmiruju iz hleba. Taj hleb je genetski promijenjen jer se belo brašno sve manje u svetu koristi tako da je ono jeftino i naši trgovci to koriste i zarađuju dobre pare”, ocenjuje Radonjić, procjenujući da trgovci imaju 30 odsto profita od belog hljeba.

Podvlači da pekari ne zarađuju, već samo trgovci jer su rabati ogromni i do 40 odsto.

„U Crnoj Gori je najteža kletva kad se kaže da bog da mu se hleb ogadio. E, mi smo došli u situaciju da nam se hleb ogadio, kao da smo pred prokletstvom. Tamo gde mi težimo Zapadnoj Evropi, tamo niko ne jede beli hleb. A da ne pričamo o tome koliko bi mi mogli da proizvodimo raži, heljde, prosa”, ocenjuje on.

On kaže da je iako najprodavaniji, upitan kvalitet sirovina od kojih se pravi beli hleb.

„Trgovci su ušli u domaću proizvodnju. Oni uvoze smrznuti hljeb iz Rumunije, skidaju etiketu, podgrejavaju ga i tako prodaju. Dakle, tretman domaće proizvodnje i tog hleba koji dolazi sa konzervansima zamrznut je potpuno neadekvatan. Nijedna država na svetu to ne bi tolerisala”, poručuje Radonjić.