Predstavnici nemačke industrije ljuti na kancelara

Stara je uzrečica da „nije uvek jasno da li Nemačka ima Udruženje industrije (BDI) ili Udruženje industrije ima Nemačku“. U svakom slučaju, predsednik Udruženja (ovde ne moramo da se trudimo s politički korektnim izrazom za oba pola, jer su baš svih 16 predsednika BDI od osnivanja 1949. naravno bili muškarci) tradicionalno je navikao da u svako doba može da kontaktira bilo koga u nemačkom političkom vrhu kako bi politika pomogla nemačkoj privredi.

Zato i jeste neuobičajeno to s kako oštrim rečima je aktuelni predsednik BDI Zigfrid Rusvurm napao nemačkog socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca. Jer, dok Udruženje redovno komunicira i sa ministrom privrede Robertom Habekom (Zeleni) i s ministrom finansija Kristijanom Lindnerom (FDP), na sve tužbalice Udruženja kancelar odgovara tek uzrečicom da je „kuknjava pesma trgovca“ i da izvole da tekuće poslove reše s nadležnim ministrima.

Ugrožen „strateški suverenitet“

Rusvurm pritom ukazuje da se pogrešnim putem delimično krenulo još za vlade kancelarke Angele Merkel, ali „ovo su bile dve izgubljene godine“, izjavio je on za list „Zidojče cajtung“. Ova pogrešna politika (aktuelnog kancelara) razlog je što nemačka ekonomija „raste znatno sporije nego gotovo sve slične države i mnogi susedi u EU“, žali se predsednik BDI. „To znači: mi prema njima sistematski gubimo udeo na tržištu.“

I nemačkoj industriji je jasno da su se okolnosti u svetu privrede promenile, ali baš zato i traži „iskrenu raspravu“ o tome koje industrijske grane Nemačka sebi još uvek može da priušti i pod kojim uslovima. „Ako nam je važan strateški suverenitet, moramo da prihvatimo da to ima svoju cenu i da je to povezano s većim troškovima“, naglašava Rusvurm. Jer, u tim pojedinačnim slučajevima „i subvencije zamislive“.

Predstavnici nemačke industrije su još od početka napada Rusije na Ukrajinu i naglog porasta cene energenata počeli od političkog Berlina da traže subvencionisanu cenu energenata za nemačke proizvođače. To im nije udovoljeno, jer to znači uzeti novac negde drugde da bi se dao vlasnicima fabrika. Ili uzeti od svih.

Dobro za špekulante, loše za Nemačku

Istina je takođe i da su najviše pogođena mala i srednja preduzeća u Nemačkoj. Nemački međunarodni koncerni, s obzirom na veće troškove proizvodnje u Nemačkoj, lako mogu da premeste proizvodnju u pogone negde drugde u svetu. Upravo to je i jedno od objašnjenja zašto indeks Nemačke berze DAX, kojeg čine 30 najvećih kompanija te zemlje, vrtoglavo raste. Nedavno je čak premašio i istorijski rekord od 18.000 bodova. Takve odluke o premeštanju proizvodnje jesu, naime, muzika za uši špekulanata, vlasnika i deoničara međunarodnih koncerna, ali definitivno nisu dobre za ekonomski prostor same Nemačke.

Rusvurm ujedno kaže da nema razumevanja za pravu trku u podrškama (u kojoj učestvuje i Nemačka) – za nove fabrike čipova. „Ali ako Nemačka tu bude jedina koja se drži korektnih pravila ekonomske utakmice i ne učestvuje u toj igri, onda ne samo da će naše fabrike imati problema u nabavci, nego ćemo i izgubiti izuzetno važnu tehnologiju koju imamo“, kaže predsednik BDI. Ipak, i njemu je jasno da će u dogledno vreme, zbog promena u svetu privrede, neke industrijske grane potpuno nestati u Nemačkoj.