Predstojeći Samit BRIKS-a i hapšenje Putina

U prvom redu, on se posmatra kroz prizmu odmeravanja snaga rusko-kineske evroazijske osovine, ili globalnog Juga sa transatlantskim savezom SAD i Evrope. Samit se održava sredinom avgusta u Južnoj Africi, a prvo pitanje koje je privuklo pažnju jeste učešće ruskog predsednika Putina na njemu.

Međunarodni krivični sud započeo je postupak koji Rusija ne priznaje, kao što ne priznaje ni nadležnost ovog suda, ali Južna Afrika priznaje. Zbog toga je u zemlji veoma rano započela unutrašnja debata koja je na kraju stigla i pred sudske instance o pitanju da li bi ruski predsednik trebalo da bude uhapšen i izručen Tribunalu u slučaju da se nađe na južnoafričkom tlu.

„POBEDA“ TRIBUNALA: Ove nedelje, u sredu, saopšteno je da će ruski predsednik učestvovati na svim plenarnim zasedanjima Samita posredstvom video linka i da se neće lično pojaviti na njemu. To je, nesumnjivo, otklonilo mnoge buduće zaplete koji bi se pojavili povodom skupa, a na kraju, sigurno je da bi pitanje „hapsiti ili ne hapisti Putina“ zasenilo čitav ostali deo skupa. SAD i Evropa smatraju ovakav ishod pobedom krivičnog tribunala i ističu da optužnica pokazuje svoju svrhu i delotvornost.

Zapadne diplomate kritikovale su južnoafričke vlasti zbog njihove percipirane solidarnosti sa Rusijom od početka tog sukoba. Zvaničnici južnoafričke vlade zauzeli su neutralan stav, ali su za razliku od mnogih drugih država, odbijali da osude Rusiju na glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ranije ove godine, Južna Afrika bila je domaćin kineskoj i ruskoj mornarici na vojnim vežbama, a američki ambasador je optužio Kejptaun da je u decembru utovareno oružje na ruski brod.

Saopštenje u sredu usledilo je nakon otkrića o poverljivoj izjavi pod zakletvom južnoafičkog predsednika Ramafoze, koja je objavljena u utorak, po nalogu sudije Vrhovnog suda u Johanesburgu. Izjava pod zakletvom je bila odgovor na pravni potez jedne opozicione stranke koja je tražila da se sadašnja vlada primora na hapšenje Putina.

„Moram da naglasim, radi transparentnosti, da Južna Afrika ima očigledne probleme sa izvršavanjem zahteva za hapšenje i predaju predsednika Putina“, rekao je Ramafoza, kako je navedeno u sudskom dokumentu.

„Rusija je jasno stavila do znanja da bi hapšenje njenog aktuelnog predsednika bila objava rata. Bilo bi u suprotnosti sa našim Ustavom rizikovati rat sa Rusijom“, nastavio je Ramafoza.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je opovrgao Ramafozine tvrdnje, rekavši: „Ne, takva upozorenja, nisu izrečena“. Peskov je dodao da je „svima apsolutno jasno šta bi značio napad na šefa ruske države, tako da nema potrebe nikome ovde bilo šta objašnjavati“.

VIZIJA BUDUĆNOSTI: Južna Afrika ima iskustva sa sličnim slučajevima. Godine 2015. južnoafričke vlasti odbile su da uhapse tadašnjeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira koji je bio, i još uvek je, pod optužnicom Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti povezanom sa genocidom u Darfuru. Al Bašir je tada prisustvovao Samitu Afričke unije.

Podsetimo, BRIKS objedinjuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku (naziv asocijacije je zasnovan na prvim slovima naziva ovih zemalja). Trenutno je još nekoliko zemalja objavilo svoju nameru da se pridruži BRIKS-u: Argentina, Iran, Indonezija, Turska, Saudijska Arabija i Egipat. Interesovanje za ovu asocijaciju pokazuje se kod niza drugih država. U jednom trenutku, čak je i francuski predsednik Makron izjavio da bi se Francuska priključila BRIKS-u.

U januaru ove godine bilo je reči o 13 zemalja koje nameravaju da se pridruže BRIKS-u, a u junu se već govorilo o 20 takvih država. Najverovatnije u takvim slučajevima uzimaju u obzir ne samo one zemlje koje su se čvrsto izjasnile o ulasku u BRIKS, već, u principu, sve zemlje čije je rukovodstvo izjavilo interes za približavanje ovoj organizaciji. Oko 50 zemalja je eksplicitno pomenuto u poslednje vreme kao svojevrsna vizija budućnosti.

Treba imati na umu da što je udruženje šire, to će se njegovi učesnici teže dogovarati oko konkretnih praktičnih koraka i više će ostati u formatu, pre svega, diskusionog kluba. Savez u kome Kina igra odlučujuću ulogu ima nesumnjive uslove za širu ekspanziju, budući da je jasno da većina država u svetu ne želi da se stavi na jednu stranu u sukobu. Ali, pitanje vredno analize je da li je BRIKS predstavnik tih država, ili sve te države čine jedan drugi, poseban blok koji je već nazvan nesvrstani 2.0? Najverovatnije da nije i da je amorfna nesvrstanost 2.0 mnogo sličnija sadašnjoj organizaciji nesvrstanih koja već postoji. U tom smislu, logičnije je da ona bude nosilac stava koji će imati potencijal deistance prema obe, a ne samo prema jednoj strani.

Sam BRIKS nema jedno profilisanu fizionomiju i otvoren je prema svim zemljama sveta. To je od početka bio ekonomski klub pred kojim su se sada odjednom nagomilala politička očekivanja koja idu do uverenja da bi to mogao da postane neki Upravni odbor postunipolarnog sveta.

Na jednoj strani nalaze se oni koji prognoziraju eksponencijalni rast zemalja članica, navodeći da bi ovo udruženje moglo uskoro da ima 50 država, pa i više, dok su na drugoj strani oni koji smatraju da je takva ambicija nepotrebno, pogrešno i štetno preterivanje.

Profesor Gevorg Mirzajan, potvrđuje da je mogućno da se pedeset, sto zemalja uključi u BRIKS. „Ali koja je svrha toga“, pita se on.

„BRIKS bi trebalo da uključi zemlje sa punim suverenitetom. Imajući u vidu da se odluke u BRIKS-u usvajaju konsenzusom, ogroman broj zemalja, čiji će se značajan deo ili plašiti Amerikanaca ili će raditi za Amerikance, zapravo će paralizovati upravljačku strukturu BRIKS-a. Dakle, nije potrebno pedeset ili samo dvadeset zemalja. BRIKS bi trebalo da ima nekoliko država, najviše desetak koje su sposobne, prvo, da zaštite svoj suverenitet, a drugo, moraju imati zajedničku viziju multipolarnog sveta“, kaže Mirzajan.

DVOJNA PRIRODA: Teško je da BRIKS postane politički blok zato što zemlje učesnice imaju malo toga zajedničkog, u ovom slučaju, suverenitet i želju za izgradnjom pravednijeg multipolarnog sveta.

U tom pogledu BRIKS zaostaje ne samo za Evropskom unijom, već i za G7, tako da su izgledi za BRIKS nejasni, a kuda će dalje ići zavisiće od toga kako će se razvijati situacija u Ukrajini, kako će se razvijati odnosi unutar SAD i zapadnog saveza, da li će lideri BRIKS-a imati političku volju da se pretvore u punopravni politički blok.

Potrebna je politička volja svih zemalja učesnica, koje moraju da budu spremne da se pozicioniraju kao neka vrsta anti-unipolarnog, ili antizapadnog bloka. Sve zemlje učesnice nisu spremne da idu tako daleko. Rusija i Kina su spremne, ali ostali, jasno je, imaju sasvim drugačije stavove, ambicije i političke prioritete.

Uoči predstojećeg Samita u Južnoj Africi govorilo se da će zemlje nastaviti da razvijaju ideju dublje interakcije u trgovini lokalnim valutama, kako bi se smanjila ukupna zavisnost od dolara.

Ali, pitanje dedolarizacije nije tako jednostavno, kako se ono često predstavlja. U pitanju su različiti interesi učesnika u organizaciji i njihovi različiti pristupi u odnosima sa SAD.

Ako se govori o raspravi o perspektivi stvaranja jedinstvene valute BRIKS-a, indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džaišankar početkom jula izjavio je da Indija nema planove u tom pravcu.

Može se pretpostaviti da će pristup učesnika BRIKS-a biti prilično oprezan i po pitanju šire upotrebe nacionalnih valuta u međusobnim obračunima.

BRIKS ima dvojnu prirodu prema Zapadu. Najvažnije od svega jeste da je malo verovatno da je za većinu članica BRIKS-a prihvatljiv cilj napuštanje odnosa koje imaju sa vodećim zapadnim silama.

Pogotovo ako je reč o, recimo, Južnoj Africi ili Indiji, koje ne nameravaju da idu na zahlađenje odnosa sa SAD. Naprotiv, mnogim zemljama BRIKS-a cilj je da ojačaju svoje pozicije u dijalogu sa zapadnim silama, a ne da raskinu sa njima. Ali, to upravo i može da bude prava sudbina BRIKS-a.