Predstvnici skoro 200 država usaglasili završnu deklaraciju na Samitu o klimi u Glazgovu

Iako je većina smatrala da je na taj način završni dokumet u velikoj meri razvodnjen i da nije u skladu sa osnovnim ciljem da se porast temperatutre na Zemlji do kraja veka ograniči na 1,5 stepen, predstavnici svih 197 zemalja su ga potpisali, vodeći se načelom „bolje i ovakav, nego nikakav dokument“.

Veliki broj evropskih zemalja i ostrvske državice, koje bi zbog globalnog mogle da nestanu, žestoko su protestovale zbog nove formulacije, koja gotovo ništa ne znači, ali su Indija i Kina ostali čvrsti u stavu da ne mogu prihvatiti predloženi tekst.

Predsednik Samita COP26 Alok Šarma rekao je da „duboko žali“ zbog načina na koji je završeno usaglašavanje deklaracije.

„Razumem da ste razočarani, ali je ipak od životnog značaja da zaštitimo ovaj paket mera“, kazao je Šarma.

Visoki predstavnik Evropske unije za klimatsku politiku Frans Timermans rekao je da je insistiranje Indije da se iz teksta izbaci formulacija „postepeno izbacivanje uglja“ duboko razočaravajuća, ali je ocenio da, uprkos tome, deklaracija predstavlja „istorijsku odluku“.

U današnjoj raspravi indijski ministar za zaštitu životne sredine Bhupender Jadav stavio je do znanja da njegova zemlja želi da spreči usvajanje dela deklaracije koji govori o postepenom odustajanju od uglja i drugih fosilnih goriva.

Kako prenosi AP, on je upozorio učesnike skupa da o tome ne postoji saglasnost, a za globalno zagrevanje je optužio „neodrživi način života i potrošački mentalitet ljudi u bogatim državama“.

Jadav je rekao da zemlje u razvoju imaju pravo da same budu odgovorne za koriščenje fosilnih goriva.

Timermans je nakon toga upozorio da učesnici skupa rizikuju da „u ovoj maratonskoj trci posrnu nekoliko metara pre cilja“.

„U ime Boga, ne ubijajte ovaj trenutak. Molim vas da usvojimo ovaj tekst, kako bismo ulili nadu u srca naše dece i unuka“, kazao je Timermans.

Predstavnik Kine je, međutim, poručio da i dalje postoje razlike u stavovima i ocenio da je predloženi tekst deklaracije „daleko od savršenog“.

Uprkos tome, dodao je, Kina nema nameru da raspravu o tekstu vrati na početak, već bi u njega trebalo uneti manje izmene, a da bismo to uradili trebalo bi da se nađemo negde na sredini.

„Kina je spremna da radi sa svima kako bi se došlo do izbalansiranog i pragmatičnog teksta, koji uzima u obzir interese svih strana“, kazao je predstavnik Kine.

On je ponovio da je Kina uoči samita rekla da će 2060. imatu nultu stopu emisije ugljendioksida, kao i da će 2030. imati maksimalnu stopu emisije, i ne može da se obaveže ni na šta drugo.

Predstavnik Južne Afrike pridružio se kolegama iz Indije i Kine i takođe je izneo niz zamerki na isti deo predloženog teksa deklaracije.

„Ne verujemo da predloženi pristup tom problemu svima odgovara. Pozivam vas da čujete i naš glas i da vaš stav o tom pitanju malo prilagodite našem“, rekao je predstavnik Juže Afrike.

Da problem nije samo ugalj ukazala je ministarka za zaštitu životne sredine Maldiva Aminat Šauna, koja je ukazala da je novac i dalje ključ neslaganja bogatih i siromašinih i da će zbog toga biti veoma teško usaglasiti završnu deklaraciju.

Male ostrvske nacije davno traže uspostavljanje nezavisnih mehanizama kompenzacije zbog nepovratnih gubitaka koje prouzrokuju klimatske promene, ali sadašnji predlog ne nudi ono što je neophodno da se premosti jaz između razvijenog i sveta u razvoju, kazala je Šauna.