Pregovarati s talibanima: Da, ali kako?

Sa talibanima se ne pregovara, tvrde zvanično vlade mnogih zemalja. Ali realnja politika je često nešto drugo. Istorija je pokazala da je bilo mnogi slučajeva kada su predstavnici vlasti, u cilju rešavanja sukoba, sedali za sto s organizacijama i grupama odgovornim za nasilje. Istina nevoljko. To se dogodilo, recimo, sa Irskom republikanskom vojskom (IRA) ili Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO).

U slučaju Avganistana, osetljivo i kontroverzno pitanje pregovora postaje posebno vruća tema zato što su militantni islamisti praktično uzeli čitavo stanovništvo kao taoce. Onaj ko želi da pomogne narodu, talibane teško može da zanemari.

To su oni koji su jednom već formirali svoj „Islamski emirat u Avganistanu“, od osvajanja Kabula u septembru 1996, do invazije međunarodnih trupa 2001. Sada su opet na vlasti.

Iz perspektive međunarodne zajednice, moraju se sprečiti još gore stvari u ratom razorenoj zemlji: ozbiljna stalna kršenja ljudskih prava, masovni pokreti izbeglica, bezbroj smrtnih slučajeva od gladi i opasnost da bi Avganistan ponovo mogao da postane gnezdo stranih terorističkih organizacija poput Al Kaide ili tzv. „Islamske države“ (IS), koja se već budi.

Ako situacija eskalira, poznavaoci prilika ne isključuju takvu opasnu lančanu reakciju. Ona bi tu geostrateški važnu zemlju na raskrsnici centralne i južne Azije mogla potpuno da gurne u ponor.

Nade Angele Merkel

Razgovori između različitih aktera u Dohi, glavnom gradu Katara, s političkim rukovodstvom talibana vođeni su mesecima, bez da su islamisti zvanično priznati. Pritom je fokus bio na pitanju kako formirati vladu.

Sada zapadne države rade pod visokim pritiskom kako bi nastavile sa evakuacijom sopstvenih građana, kao i onog dela avganistanskog naroda kojem je potrebna zaštita.

Nemačka kancelarka Angela Merkel očigledno se oslanja na spremnost novih-starih vladara u Kabulu na saradnju.

„Naš cilj mora biti očuvanje što je više moguće promena koje smo u Avganistanu u poslednjih 20 godina postigli“, rekla je Merkel u Bundestagu. „Talibani su sada realnost u Avganistanu“. To je gorka realnost, rekla je, ali s tim se treba suočiti.

Ministar spoljnih poslova Hajko Mas takođe smatra da su pregovori neizbežni. „Uopšte ne postoji način da se razgovori zaobiđu“, rekao je Mas u Dohi. On je prethodno posetio četiri zemlje koje se graniče s Avganistanom kako bi stekao uvid u situaciju u regionu.

Mas je jasno rekao da za njega sada direktan susret s talibanima ne dolazi u obzir. Očigledno je da nemačka vlada želi da izbegne sve što bi moglo da deluje kao zvanično priznanje novih vladara. Ipak, bivši nemački ambasador u Avganistanu Markus Pocel, koji je sada u glavnom gradu Katara, u kontaktu je s delegacijom islamista.

Prevelika očekivanja

Talibani i u Kabulu pokušavaju da promene imidž. Prikazuju se kao umerena sila koja je za državne strukture i koje stanovništvo ne bi trebalo da se plaši. Vodeći članovi talibana čak su dozvoliti novinarkama da ih intervjuišu. Istovremeno, stižu vesti o nasilnim napadima iz raznih provincija. Govori se takođe da je navodno devojčicama onemogućeno da idu u školu, a ženama da rade.

Ipak, razgovori s talibanima verojatno će biti neophodni „kako bi se preostali lokalni službenici i ugrožene osobe mogle izvući iz Avganistana“, kaže Joahim Krauze, direktor Instituta za bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Kilu. On ipak, u izjavi za DW, upozorava da ne bi trebalo imati preterano velika očekivanja.

Prema njegovom mišljenju, ima smisla pregovarati jedino o evakuaciji lokalnog osoblja. Sve ostalo, na primer pokušaji sprečavanja velikih pokreta izbeglica ili dijalog o opasnosti od povratka terorističkih grupa, imaju, smatra Krauze, male šanse za uspeh.

„Kako bi talibani trebalo da sprečavaju nekontrolisano kretanje izbeglica ili čak povratak stranih terorističkih grupa? Oni ipak samo delimično vladaju zemljom. A mi ne želimo da oni sprečavaju kretanje izbeglica tako što na njih pucaju“, ukazuje stručnjak iz Kila.

Osim toga, Krauze procenjuje da Nemačka ima slabu pregovaračku poziciju. S obzirom na to da nije bilo moguće evakuisati svo lokalno osoblje, Berlin je sebe odavno doveo u situaciju da može da bude ucenjivan: „Hteli mi to ili ne, moramo da prihvatimo uslove koje su nam postavili talibani kako bismo pomogli tim ljudima da napuste zemlju na druge načine.“ To mogu biti zahtevi za novcem, možda i za hranom ili lekovima.

Početna procena onih koji koordiniraju nemačke spasilačke operacije pokazuje da je do sada iz Avganistana odletelo samo 138 lokalnih službenika. Prema procenama nemačkog ministarstva spoljnih poslova, oko 50.000 njih još uvek čeka pomoć.

Lični interes kao pokretač pregovora

Uspeh pregovora je moguć uz uslov da su talibani spremni da se drže dogovorenog. Po tom pitanju je Tomas Rutig, predstavnik nezavisnog trusta mozgova „Avganistanska analitička mreža“ (AAN), veći optimista od Joahima Krauzea. Rutig računa s tim da su islamisti zainteresovani za napredak iz sopstvenog interesa.

„Talibanima je potrebna svaka vrsta ekonomske pomoći, bez obzira na to odakle dolazi. Nakon 40 godina rata zemlja jednostavno nema infrastrukturu“. A ako bi talibani počeli da ucenjuju, onda bi to otežalo da novac stigne u zemlju, kaže Rutig za DW.

Nemačka i neke druge zemlje zaustavile su isplatu razvojne pomoći za Avganistan. Osim toga, imovina avganistanske vlade u inostranstvu je zamrznuta, što je otežalo platni promet s tom zemljom. Uobičajeni transferi iz inostranstva se otkazuju, a menjačnice poput „Vestern Juniona“ su zatvorene.

Zemlja, koja je čak i u dobrim vremenima imala teškoće da sopstvenim snagama snabdeva svojih 39 miliona građana, sada je pred propašću.

Novi centar islamističkog terorizma?

Talibani žele da se narodu predstave kao bolji vladari i dobro znaju da Avganistan teško može da preživi bez humanitarne pomoći. To je još jedan razlog zašto Tomas Rutig iz „Avganistanske mreže“ smatra da oni neće dozvoliti da zemlja ponovno postane centar islamističkog terorizma.

„Tada bi morali da strahuju od odmazde i daljih sankcija, a oni to sebi ne mogu da priušte. Verujem da su talibani politički misleća organizacija. Ne treba ih potcenjivati, govoriti o njima kao o bradonjama iz srednjeg veka, kako se to često čini.“

Rutig se zalaže za to da u narednih nekoliko meseci fokus bude na humanitarnim pitanjima, ali i da se prati da li se represija talibana povećava. Osim toga, kaže, mora se jasno staviti do znanja da postoje međunarodni standardi kojih i oni moraju da se pridržavaju.

Pri tom Zapad ne bi smeo da pregovara sa nekakve superiorne moralne pozicije. „Trebalo bi se od toga uzdržati nakon svega onoga što je Zapad učinio ili što je tolerisao u Avganistanu, uključujući i navodne ratne zločine i kršenja ljudskih prava“, naglašava Rutig.