"Pregovori o miru ili još jače sankcije"

„Voljan sam da se sretnem sa severnokorejskim vođom Kim Đong unom bilo kada i bilo gde pod pravim uslovima, kada budu postojali izgledi za okončanje zategnutosti i sukobljavanja na Korejskom poluostrvu, poručio je predsednik Mun u Staroj gradskoj većnici u Berlinu.

Mun je došao u Nemačku radi učešća na Samitu G20, čija je Južna Koreja članica kao država visokorazvijene privrede. Neposredno pred samit je Severna Koreja lansirala, kako tvrdi, interekontinentalnu raketu (ICBM), što je uzburkalo međunarodnu javnost. Bila je to šesta i do sada najozbiljnija provokacija otkako je Mun stupio na predsedničku dužnost 10 maja.

„Potpuna, proverljiva i nepovratna denuklearizacija Korejskog poluostrva je postojani zahtev međunarodne zajednice i apsolutni uslov mira u području. To znači da je odluka o denuklearizaciji jedini način da bude osigurana bezbednost Severne Koreje,“ kazao je Mun.

Južnokorejski predsednik je primetio kako će u slučaju da režim u Pjongjangu odbije da prekine provokacije, Severnoj Koreji slediti još snažnije sankcije i pritisak. Severna Koreja je suočena sa poslednjom i najboljom šansom da se vrati za pregovarački sto, rekao je Mun.

Mun je izložio pet smernica za ostvarenje trajnog mira na istočnoazijskom poluostrvu. To je poštovanje odredbi dveju deklaracija o ujedinjenju korejskih država koje su potpisali njihovi čelnici prilikom retkih samita, 2000. i 2007; denuklearizacija Korejskog poluostrva na način koji bi garantovao sigurnost režimu u Severnoj Koreji; uspostavljanje sistema očuvanja trajnog mira; iscrtavanje nove ekonomske mape Korejskog poluostrva koja bi osigurala življenje i napredak podeljenih Koreja; očuvanje južnokorejskih humanitarnih i nepolitičkih veza sa Severnom Korejom na koje ne bi uticalo ništa iz njihovih vojnih ili političkih odnosa.

Južnokorejski predsednik je ponovio i garancije koje je nedavno ponudio režimu u Pjongjangu. Naime, u još jednom programskom govoru nedelju dana ranije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), Mun je izložio pristup ka Pjongangu kroz tzv. „četiri ne“ koji je usaglasio sa predsednikom SAD Donaldom Trampom: ne vodimo politiku neprijateljstva prema Severnoj Koreji; ne nameravamo da napadnemo Severnu Koreju; ne želimo zamenu ili kolaps severnokorejskog režima; nećemo veštački ubrzavati ujedinjenje na Korejskom poluostrvu, tj. da Južna Koreja neće prisajedini Severnu Koreju.

Predsednik Mun je zaključio kako je sada red na Severnoj Koreji da odgovori. Mediji u Seulu podsećaju da je tri meseca posle Berlinske deklaracije iz marta 2000, Munovog političkog uzora, južnokorejskog predsednika i nobelovca za mir Kim Deđunga, upriličen prvi samit državnika dve Koreje. Nada je da će ponovnom približavanju Severa i Juga voditi, takođe, „Berlinska deklaracija“predsednika Muna.

Pjongjang će nastaviti da provocira

Iz Pjongjanga su, dan po govoru predsednika Muna u Berlinu, saopštili da će nastaviti da provociraju SAD koje su upozorile da će preduzeti kaznene akcije pošle nedavne probe severnokorejske ICBM.

Ministarstvo spoljnih poslova Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) je takođe nagovestilo da tamošnji režim neće diskutovati sa Južnom Korejom pitanje svog odricanja od nuklearnog oružja. „Pitanje nuklearnih bombi i balističkih raketa DNRK je ograničeno samo na DNRK i SAD,“ rečeno je.

Iz ministarstva su takođe poručili da se neće odreći nuklearnog i raketnog programa ukoliko SAD ne odustanu od „neprijateljskog stava“ prema Severnoj Koreji.